Амерички Национални савет за информисање, у сарадњи са ЦИА, објавио је „Мапу будућности 2020. године“.

У овом пројекту, предвиђа се да ће се Унија распасти, а Европа би требало да се подели на три дела.

Западни блок би чиниле Немачка, Француска, Велика Британија, Ирска, Аустрија, Италија, Шпанија, земље Бенелукса и Скандинавија. Друга унија названа је Нова Европа са чланицама Естонијом, Летонијом, Литванијом, Чешком, Словачком, Пољском, Мађарском, али и Хрватском и Словенијом на југу, преко којих би „католичка источна Европа“ имала излаз на Медитеран.

Атлантски савез би, према пројекцијама Американаца, требало да има контролу над овим делом Старог континента.

Источном Европом, односно Православном унијом господариће Русија, а сачињаваће је Украјина, Белорусија, Грузија, Молдавија, Румунија, Бугарска, Грчка, Македонија, Србија, Црна Гора, али и БиХ (превагу ће однети постојање Републике Српске).

Када је Албанија у питању, процене су подељене: или ће је Руси својим капиталом приближити источној Европи или ће Тирана и даље остати под патронатом НАТО и САД.

Слична предвиђања изнела је и позната америчка невладина организација „Стратфор“. Поред Русије као регионалне силе (Исток), „Стратфор“ сматра да ће се ЕУ ускоро распасти на два дела: богатији запад и групу малих земаља централне Европе, које ће се војно приклонити Вашингтону.

Православна унија или скраћено Византија неће настати због православног „братства“, већ ће то бити „гасна унија“, чији је основни мотив формирања новац!

Геополитички стручњаци се слажу да долази време вишеполарног система, са неколико центара моћи и да САД и НАТО убудуће неће водити главну улогу на светској сцени.

Требало би се само присетити прошлогодишњих жеља НАТО савеза, као што су постављање антиракетног штита у Чешкој и Пољској и ширење алијансе на Грузију и Украјину.

Ове теме, у Вашингтону и Бриселу данас готово да више нико и не помиње!

Уосталом, када је француски политичар Емануел Тод предвидео распад Совјетског Савеза 1976. године, петнаест година пре него што се то догодило, људи су се смејали. Данас, када се говори о могућем крај ЕУ, смеха нема.

Све је извесније да Русија постаје апсолутни господар енергената. Гасовод „Набуко“, пројекат вредан више милијарди евра, који је требало да смањи зависност ЕУ од руског гаса, скинут је са списка приоритета Брисела и то на инсистирање Ангеле Меркел, немачке канцеларке.

Смртоносни ударац овом пројекту задао је недавни договор азербејџанског руководства и руског „Гаспрома“ према којем се Азербејџан, од кога се очекивало да постане главни снабдевач „Набука“, определио за гасни савез са Москвом.

Званичне преговоре у вези са склапањем споразума о слободној трговини између евроазијске зоне и Србије, најавио је у Чачку амбасадор Русије у Србији Александар Чепурин крајем семптембра 2016.

Он је истакао да Москва и Београд заједнички раде на унапређењу економске сарадње.

„Пред нама је успостављање адекватних механизама којима бисмо потпомогли развој привредне сарадње као и постављање конкретних циљева“, рекао је Чепурин.

Он је нагласио да привредна сарадња између Србије и Русије мора да се удвостручи, те додао да су разговори са представницима локалних власти од великог значаја јер сарадња треба управо да крене са тог нивоа како би потом и на нивоу влада били постигнути бројни договори.

Амбасадор Белорусије Владимир Чушев је подсетио да је његова држава веома присутна у Србији, што се тиче привредне сарадње.

„Очекујемо да ће до краја године бити потписана такозвана мапа пута, односно план сарадње и важних манифестација и делатности за наредних пар година“.

Пета највећа светска банка почиње да ради код нас 2017. финансираће кинеске и српске фирме, али и заједничке.

Кинеска државна банка (Бенк оф Чајна) оснива банку у Србији која ће почети с радом почетком следеће године. Ова банка, иначе пета највећа банка на свету, финансираће кинеске и наше компаније које ће заједнички наступати и на трећим тржиштима.

Оснивач нове банке на територији Србије – Банк оф Чајна (Мађарска) Лтд, прошле недеље, тачније 19. октобра, преко својих правних заступника поднео је захтев Народној банци Србије за давање прелиминарног одобрења за оснивање банке у Србији.

– Поступак оснивања банке, сходно важећим прописима, поред поступка за давање прелиминарног одобрења, подразумева и издавање дозволе за рад банци која се оснива.

Сходно томе, када НБС утврди да су услови испуњени, следи одржавање оснивачке скупштине новоосноване банке. Тада НБС даје сагласности на акта усвојена на тој скупштини, а потом следи регистрација код надлежних органа.

После тога ће ова банка моћи да отпочне с радом у Србији – објашњавају у нашој централној банци.

Такође, како истичу у НБС, планови оснивача су да се сви поступци, као и регистрација, заврше до краја ове године, како би банка отпочела с радом почетком 2017. године.

– Сасвим је очекивано да кинеске банке прате своје фирме које долазе у једну земљу, поготово када су у питању велики инфраструктурни послови, јер се лакше и брже долази до кредита и гаранција, као и до повољнијих камата – истиче Ђорђе Ђукић, професор на Економском факултету у Београду.

– То је добро и за наше фирме које раде као подизвођачи, како у земљи, тако и у иностранству.

Кинезе посебно интересује сарадња у области изградње инфраструктуре, приватизације државних предузећа, рударства, енергетике и туризма. Кинеске фирме које раде у Србији сада ће добити ослонац, али се то односи и на наша предузећа која набављају кинеску робу и опрему.

– Кинеске банке ће подржати пројекте који су дугорочно исплативи – сматра Љубодраг Савић, професор на Економском факултету у Београду. – Оне могу да разбију монопол европских банака повољнијим каматама.

За сада се не зна да ли ће Бенк оф Чајна одмах радити и са становништвом. Сигурно је да ће кредитирати и домаће и стране фирме. Многе земље прате своје компаније које раде по свету. Тако су код нас већ присутне руске банке које кредитирају своје и наше компаније и истовремено раде с грађанима.

Очекује се да на наше тржиште дође и Развојна кинеска банка која би кредитирала пројекте преко једне наше државне банке. Треба очекивати да ће Кинези сваком послу да приђу понаособ. Такве ће бити и камате. Неко ће можда добити и бескаматни кредит, а неко с каматом.

Факултет безбедности у сарадњи са колегама из Кине организатор је међународне конференције „Појас и пут – балканска перспектива“ која ће бити одржана у Београду 1. новембра, уочи Самита Кине и 16 земаља централне и источне Европе („16 плус 1″) у Риги.

Америка се упушта у авантуру спречавања Кине у спровођењу стратегије „Један појас – један пут“, односно Новог пута свиле, стварајући коалицију Авганистана и Индије, чији је саставни елемент и активизација екстремиста из региона

Посета председника Авганистана Индији средином септембра имала је наглашено свечани карактер. Председника Ашрафа Ганија у Њу Делхију примили су као посебно важног госта.

Премијер Индије Нарендра Моди искористио је сваку прилику да нагласи стратешки карактер односа двеју држава. Импресивни су и потписани уговори.

Делхи је донирао Кабулу милијарду долара за развој привреде и подршку социјалној сфери, затим утврђени су начини трговине и робне размене, пре свега хране и фармацеутских производа и на је крају потписан уговор „о заједничкој борби против тероризма“.

Председник Србије Томислав Николић је у Београду је са Николајем Патрушевим, секретаром Савета безбедности Руске Федерације, разговарао о актуелној политичкој и безбедносној ситуацији у региону и у свету и моделима војно-техничке (ВТ) сарадње између Србије и Русије.

Председник Николић је истакао да Србија не намерава да уводи санкције Руској Федерацији, јер би то имало озбиљне и врло штетне последице по интересе Србије и без икакве потребе би нарушило традиционално пријатељство које постоји између две земље.

Патрушев је изразио задовољство састанцима које је у Београду имао са представницима државних органа и истакао да су они конкретизовали даље кораке у сарадњи и показали да нема размимоилажења у темама за које су заинтересоване обе државе.

У разговору је посебан акценат стављен на борбу против међународног тероризма, борбу против трговине наркотицима, као и на питања информационе безбедности.

Секретар Савета безбедности Руске Федерације Николај Патрушев пренео је председнику Николићу срдачне поздраве председника Руске Федерације, Владимира Путина, саопштила је Служба за информисање председника Републике.

Главнокомандујући руским Западним војним округом Андреј Картаполов допутовао је у дводневну посету Београду, изјавио је начелник прес-службе тог војног округа Игор Мигунов.

Према речима Мигунова, Картаполов ће се током посете састати са начелником српског Генералштаба, али и са представницима Министарства одбране.

Током сусрета ће бити речи о питањима међународне војне сарадње, као и о другим актуелним темама јачања одбране двеју земаља. Додаје се да је посета организована у складу са планом међународних активности Западног војног округа.

Полиција ће на граничном прелазу Прешево сутра у јутарњим сатима привремено затворити коловозну траку ауто-пута која води ка Нишу, због посете председника Македоније Ђорђа Иванова, саопштио је МУП.

Како се наводи, саобраћај ће такође бити привремено затваран сутра и прекосутра на траси кретања ескортне колоне.

Из МУП-а апелују на грађане да имају разумевања за активности полиције и да користе алтернативне правце.

Евроазија и гасовод од 2018-те

Подсећамо, турски председник Ердоган недавно је током посете Владимира Путина Турској потписао споразум о реализацији “Турског тока“, чији би један крак требало да прође кроз македонију.

Многи војни аналитичари и званичници Москве сагласни су да је сарадња Македоније и Русије у изградњи гасовода била мотив Запада да прошле године изазове кризу и охрабри шиптарске терористе који су извршили напад у Куманову.

Аналитичари страхују да би сличан сценарио могао да се понови следеће године када се очекује повратак џихадиста из региона након пада “Исламске државе“ у Сирији и Ираку, што је и мотив доласка шефа тајних служби РФ Петрушева, који ће данас након јучерашњег састанка са Николићем, обавити разговоре и са Вучићем на ту тему.

Експерти су сагласни да ће слика о будућности бити јаснија након председничких избора у Русији 2018, на којима се према њиховим речима очекује “убедљива победа“ Владимира Путина.

Након тога предвиђа се нова економска и политичка офанзива Кремља, у којој би Путин за 4 године требало да заврши пројекат “Евроазијског савеза“ чији би и Србија била члан, аБ еоград једна од 4 престонице.

Извор: Танјуг, РТС, Спутњик, Вечерње новости