Бивши хрватски премијер Зоран Милановић и његова Влада без сумње су у ЕУ пружали велику потпору Албанији да стекне статус кандидата те Косову за склапање Споразума о стабилизацији и придруживању. То и на Косову и у Албанији цене, уз опаску да су од Хрватске имали увек пуну подршку без обзира на то ко је на власти. Али на упите о могућности да Милановић постане консултант саветник премијеру Албаније Едију Рами или председнику Косова Хашиму Тачију углавном одговарају да 'нису чули за такву могућност'.

Таквој вести, која се већ данима врти у хрватским медијима, за сада нема ни трага у медијима у Албанији или на Косову. Једино портал Кокса, који се позива на писање хрватских медија, наводи те могућности. Уз то, портал газетаеxпресс.цом само је објавио фотографију из једног приштинског локала на којој се види како заједно седе бивши хрватски премијер Зоран Милановић, бивши министар одбране Анте Котромановић и некадашњи официр Хрватске војске, касније и премијер Косова Агим Чеку. У тексту се нигде не спомиње могућност неког договора о консултантском ангажману, него се само пише да “није познато о чему су разговарали”, али да су се, с обзиром на то да је и Чеку живео у Хрватској, сигурно “добро разумели”.

Вест из хрватских медија о могућности да се бивши премијер Зоран Милановић упусти у консултантску каријеру, те да би могао саветовати Владу Републике Албаније, а касније и представнике власти Косова, заинтригирала је неке политичке кругове у регији, али и у ЕУ.

Нема сумње да и Албанија и Косово желе стручне консултанте за процес приближавања ЕУ, за реформу правосуђа, за разне акцијске планове. Такву потребу имају и све друге државе регије, те оне такве услуге и користе. И сама Европска унија спремна је то подупрети и новчаним средствима кроз разне програме.

Албанија статус кандидата за чланство у ЕУ очекује 8. или 9. новембра, као и препоруку Комисије о отварању приступних преговора. Комисија би могла доиста дати такву препоруку иако је тешко поверовати да би она прошла у Већу ЕУ. Ако би којим случајем ЕУ одлучила заиста и да отвори те преговоре, за што су шансе врло мале јер ће се с тиме чекати барем до избора у Албанији следеће године, тој ће држави требати велика помоћ јер су административни капацитети потребни за преговарачки процес и провођење реформи прилично слаби.

Зоран Милановић је и јавно и приватно снажно подржавао напредак Албаније на путу према ЕУ. Није оклевао да поручи како није нормално да ЕУ статус кандидата да Србији, а не да Албанији која је и чланица НАТО-а. Таква Милановићева изјава није ишла против Србије јер је Хрватска подржавала и Србију, осим у вези с Поглављем 23, тј. Поглављем о правосуђу, због којег је и била запретила блокадом. С обзиром на то да долазе из исте политичке породице, Милановић је био у добрим односима и са садашњим албанским премијером и председником Социјалистичке партије Едијем Рамом. Све то иде у прилог могућности да Милановић заиста постане консултант односно саветник у Албанији.

Из Уреда косовског председника Хашима Тачија потврдили су за "Јутарњи" да се Тачи пре неколико дана у Приштини састао с бившим председником хрватске Владе Зораном Милановићем, али нису могли да потврде да је постигнут било какав споразум о саветовању. “Они су се срели, али нису разговарали о томе да он буде саветник”, речено је из Уреда председника Косова.

Милановић несумњиво добро познаје ЕУ и има велико политичко искуство, и то на највишем политичком нивоу, јер је седео на многим састанцима Већа Европе. Милановић је прошао готово све. То је свакако искуство којим може помоћи државама на путу према ЕУ. Али неки дипломати упозоравају на Милановићево понашање према институцијама ЕУ у време док је био премијер и да није баш најбољи примјер који се може дати кандидатским државама, од којих се, поврх свега, очекује велика послушност према ЕУ.

Ако би се Милановић и укључио у консултантске послове у регији, онда ће се он придружити већ великом броју хрватских стручњака који већ годинама добро зарађују пружајући своје услуге. Хрватски стручњаци најтраженија су роба за пројекте разних међународних фондација које помажу државе укључене у процес проширења. Милановић би свакако био до сада највиши политичар по рангу који би се у то упустио јер су засад у тим водама углавном стручњаци који су учествовали у преговарачком тиму.

Кристијан Туркаљ, који је водио радну скупину за Поглавље о правосуђу док је Хрватска преговарала о чланству, сада је независни консултант и један од најбољих стручњака за Поглавље 23, које у ЕУ и у кандидатским државама с правом називају “мајком свих поглавља”.

Тамара Обрадовић Мазал, која је била секретарица преговарачког тима, сада има своју приватну фирму која ангажује хрватске стручњаке за пројекте на Косову и у другим државама регије. И Марија Пејчиновић Бурић и Мартина Далић су доста тражене саветнице за процес проширења. На том тржишту се стручњаци плаћају, зависно о томе ко финансира пројекат, из којег подручја долазе и колико имају искуства, од око 300 до 900 евра по дану.

Политички ставови из прошлости, чини се, некима нису били препрека за консултантски ангажман јер, ако заиста траже стручњаке који им могу помоћи, онда лични ставови постају мање важни.

Председник Владе Србије Александар Вучић у том је смислу најдрастичнији пример: он је својевремено, како су писали медији у Србији, био уредник књиге Војислава Шешеља с насловом “Енглески педерски испрдак Тонy Блаир”, а као премијер Србије је управо Блера ангажовао као једног од саветника. Блер је у исто време био и саветник албанског премијера Едија Раме.

Ко зна, можда је он и утицао да се Рама и Вучић зближе.

Рама је први премијер Албаније који је након 70 година посетио Београд, а у само годину дана у Србију је дошао три пута.

Искуство коришћења хрватских политичара и стручњака као консултаната почело је давно пре, што је и разумљиво с обзиром на то да је Хрватска још почетком 2000. године постала регионални лидер у процесу приближавања ЕУ. Наиме, још од тада хрватски стручњаци добивају понуде за ангажман у регији. Садашњи хрватски повјереник у Европској комисији Невен Мимица, који је водио преговоре Хрватске с ЕУ за Споразум о стабилизацији и придруживању, саветовао је косовског председника Владе. Такав ангажман имао је у исто време и Милорад Пуповац...

Извор: Jutarnji.hr