Немачка канцеларка је у Дрездену дочекана аплаузима и увредама, који су пре свега били мера подршке, односно оспоравања њене политике отворених врата, захваљујући којој се милион бегунаца од ратова у Сирији и Ираку настанило у Немачкој.
Виктор Орбан нуди Европи једне, Ангела Меркел друге вредности, а која год агенда да победи, имаће трајне последице на стратешка опредељења континента.
Европа је подељена. Хоће ли бити отворена за оне којима је неопходна заштита или ће себично штитити само себе? Реаговања на избегличку кризу показала су недостатак поверења у ЕУ, рањивост њених институција и лидера.
Одлука Меркелове да пружи уточиште толиком броју људи почива на моралним и хуманитарним вредностима. Испоставило се да плаћа високу цену не само у Немачкој, већ и по Европи, у којој расте подршка политици зидова и бодљикавих жица. Приписују јој одговорност за раст разних популистичких, антиимиграционих покрета, чак и за одлазак Британије из ЕУ.
Орбан, један од тих популиста, промовише идеју да националне владе, а не ЕУ, одлучују о будућности. Идеји јачања заједништва прети да постане жртва бодљикаве жице којом је мађарски премијер опасао своју политику.
Угрожавају се темељне вредности ЕУ, онај геостратешки аспект солидарности који је у ЕУ прво увео земље Медитерана, потом државе Балтика, централне и источне Европе и Балкана, а који је омогућио ширење демократских слобода, владавине права, људских права.
Док немачка канцеларка солидарност покушава да искористи као кључни кохезивни елемент, не пропушта да подсети колико је било тешко успоставити јединство и колико је изазовно очувати осећај солидарности.
Орбан је за то време систематски дуже од годину дана Европску унију плашио „отровом” који избеглице расипају по континенту. Његова агенда заборавља какав су пут прошли Мађари 1956. и 1989. када се пред њима није затварала граница према Аустрији. Он, коме комунистичке власти нису издавале пасош, сада подиже зид према Србији. Чему да се надају земље кандидати за чланство у ЕУ?
Европа је далеко од решења избегличке кризе. Или барем решења које потврђује њене темељне вредности. Без њих, европска солидарност постаће безначајна, евроинтеграције ослабљене. Знатан број мађарских гласача, онај који није изашао да гласа то је схватио.
Но не и Виктор Орбан, коме се сада придружују председници Србије и Републике Чешке.
Томислав Николић најавио је затварање граница, Милош Земан затражио је депортацију стотина хиљада избеглица који су стигли у Европу од почетка прошле године.
Извор: Политика
