Предање му приписује и пророчанство које каже да ће на крају времена људи летети као птице, ходати по морским дубинама као рибе и разговарати међусобно с једног краја земље на други.
Преподобни Нил Мироточиви, познат и као Нил Синајски, рођен је око 1600. године на Пелопонезу, полуострву које се тада називало Мореја. Световно му је име било Никола Терзакис, а одгајио га је ујак, јеромонах Макарије, будући да су му оба родитеља умрла док је још био дете.
Већ као младић постао је монах, узевши име Нил. Са ујаком је живео испоснички на Светој Гори; када је Макарије преминуо,настанио се у пећини на неприступачној високој стени, тамо саградио храм и преживео остатак живота у посту и молитви.
Када је умро, црквено предање каже да је из његовог тела потекло миро у толикој количини да се сливало низ планину у море, што је привукло велики број људи који су се њиме лечили од телесних и духовних болести, па је прозван Нил Мироточиви.
Мошти су му откривене 1815. године а чувају се у светогорском манастиру Велика Лавра, најстаријем и првом у хијерархији манастира на Атосу.
Православна црква га слави 25. новембра по грегоријанском календару (односно 12. новембра по јулијанском); заправо, имајући у виду колико светаца се прославља по дану, чињеница да ћете га наћи именованог у званичном црквеном календару Српске православне цркве довољно говори у прилог његовом значају.
Црквено предање му такође приписује и пророчанство о “последњем времену” које ће по њему изгледати овако:
“Од око 1900. године па до средине XX столећа, људи тога доба постаће такви да ће се једва моћи препознати. Када се приближи време Антихристова доласка, разум људи помрачиће се од плотских страсти и само ће се бешчашће и безакоње разрастати.
Свет ће бити непрепознатљив, измениће се изглед људски, захваљујући бестидности у одевању и чешљању неће моћи јасно да се разликују мушкарци од жена.
Ти ће људи бити дивљи и зверски сурови због саблазни Антихристових. Неће бити поштовања према родитељима и старијима, љубав ће нестати. А пастири хришћански, епископи и свештеници, постаће људи сујетни који савршено не разликују десни пут од левога. Тада ће се хришћански морал и предање изменити.
Међу људима ће нестати скромности и челомудрија, а зацариће се блуд и распуштеност. Лаж и среброљубље превазићи ће сваку меру, а тешко онима који гомилају благо. Друштвом ће загосподарити блуд, прељуба, мужелоштво, тајна дела, крађе и убиства.
И у то будуће време, захваљујући сили огромнога злочинства и распуштености, људи ће се лишити благодати Духа Светога коју су добили на Светом Крштењу, а уједно ће изгубити и грижу савести.
Цркве Божије остаће без богобојажљивих и благочестивих пастира и тешко онима хришћанима који остају у свету и који ће савршено изгубити веру, пошто ће бити лишени могућности да ма од кога виде светлост познања. Тада ће се они удаљавати од света, тражећи у свештеним прибежиштима олакшање од душевних страдања, али свугде ће наилазити на препреке и тегобе.
И све ће то бити последица тога што ће Антихрист успети да господари свима и да постане владар целе васељене и што ће творити чудеса и невероватна знамења.
Он ће уз то дати порочну мудрост несрећном човеку, тако да ће овај начинити таква открића да може један човек са другим да разговара са једног краја земље на други. Тада ће људи летети по ваздуху као птице и прошећате морским дубинама као рибе.
И када све то достигну, бедни људи ће у удобности проводити живот, не знајући, несрећници, да је то – обмана Антихристова. А он ће, зликовац, захваљујући човековој сујети тако усавршити науку, да ће то људе скренути са пута и привести у неверовање у постојање Троипостаснога Бога.
Тада ће Свеблаги Бог, видећи погибао рода људскога, скратити дане ради оних малобројних који се спашавају, јер ће Антихрист хтети да саблазни, ако је могуће, и изабране. Тада ће се изненада појавити Мач казне и убиће Опсенара и слуге његове.”
Да ли је ово аутентично пророчанство, односно, да ли је ово заиста написао Нил Синајски или можда неко у 20. веку па навео њега као аутора, не можемо са сигурношћу да се тврди. Уосталом, ако би се показало да је ово заиста написао неки савремени аутор, то би, о ироније, потврдило управо речи које су кривотворене – као врста смо пропали.
Извор: Svetosavlje.org, Телеграф
