Током те дебате водитељ Лестер Холт поставио је на први поглед крајње једноставно, а ипак веома важно питање, које је за циљ имало тестирање знања кандидата о нуклеарној стратегији.

– Председник Обама је недавно разматрао промену дугогодишње “политике прве употребе” нуклеарног оружја. Подржавате ли тренутну политику или не? – гласило је питање модератора дебате.

За оне који не знају, политика “no first use” (НФО) односи се на обавезу коју је потписала већина нуклеарних сила, а то је да ће своје разорно оружје употребити једино у случају да прве буду нападнуте истим. Скоро сви су потписали тај споразум, сем САД и Русије.

У паузи расправа око тога колико килограма има бивша мис универзума, колики је чији мозак, ко није платио порез и тако даље, поткрало се питање које је заиста важно за цео свет. Ипак ће једно од њих двоје ускоро добити овлашћење да нареди и нуклеарни напад.

Холт је прво реч дао Трампу који је изгледао као да га је упитао нешто на јапанском.

Републиканац је одбио да каже да нешто не зна и тако ушетао право у замку водитеља. Прво се окренуо Русији, изразивши забринутост да Путин има више “оружја Судњег дана” него Америка, што је по његовом мишљењу трагедија. – Сматрам да би нуклеарни напад био крај света. Сигурно не бих први напао нуклеарним оружјем – рекао је тада Трамп. Термин “први напад” и “прва употреба” нису синоними, а Трамп није одговорио на Холтово питање. “Први напад” представља једнострани чин агресије, превентивни “рат истребљења”, док “прва употреба” значи употреба нуклеарног оружја у сукобу са другом државом, чак и када вас противник нападне конвенционалним или било којим другим (само не нуклеарним) наоружањем. Да ствар буде гора, Трамп је убрзо повукао и то што је рекао, поручивши да “не може ништа да склони са стола”, алудирајући да би ипак могао да нареди напад оружјем за масовно уништење. Кад је дошао ред на Хилари Клинтон да изнесе свој став она је прибегла другачијој тактици и променила је тему. Она је решила да буде и водитељ и учесник дебате. Почела је са бљутавим, испразним реченицама, баш онаквим какве доликују дугогодишњем оперативцу Вашингтона. Током свог двоминутног излагања, није била ни близу тога да одговори на Холтово питање. – Почећу с речима. Речи су битне када се кандидујете за председника. А тек значе када постанете председник. Желим да поручим нашим савезницима да не брину – почела је Хилари.

Шта то уопште значи?

Бивша прва дама и шефица дипломатије почела је да говори као да је већ одрадила пола мандата у Белој кући. – Важно је да се глас Америке чује. Ови избори забринули су многе лидере светских земаља, а ја сам разговарала са многима. И желим и њима и вама да поручим: не брините, реч Америке ће се чути, и то по добром. Ја планирам да водим свет у складу са нашом снагом и вредностима, и доносим одлуке које ће допринети миру и стабилности, али ћу се истовремено супротставити силеџијама, како страним, тако и домаћим – наставила је Хилари, и онда осула паљбу на Трампа који је рекао како би бомбардовао Иран. Све је то легитимно, републиканац заслужује критике због свог распојасаног и недипломатског става, али то није било питање. И због тога се она уопште не разликује од Доналда. Ниједно од њих није одговорило директно, чиме су показали да нису достојни места за које се кандидују. А с обзиром да одлуке које доносе САД утичу на цео свет, то би требало да забрине све нас, а не само Американце. Јер, Хилари и Трамп не делују као противници, већ као два подједнако ужасна савезника. Извор: Телеграф