Најновији распад у односима догодио се у Сирији. Како је саопштио Стејт дипартмент, Америка прекида билатералне односе са Русијом јер се, по њиховим речима, Москва не придржава својих обавеза у Сирији, па су се због тога САД одлучиле на овај драматични потез.
Иако ово не значи и потпуни прекид у односима, који није постојао ни у најтежим тренуцима Хладног рата, може се очекивати даље урушавање у односима двеју силе али, што је још горе, хаос се поново враћа у Сирији где обе земље спроводе одвојене војне интервенције без неке озбиљне координације. Довољна је само једна грешка, као недавно "случајно" бомбардовања сиријских снага од стране америчких авиона да ствар измакне контроли, јер следећи пут уместо сиријских могу бити руске трупе или авиони. А онда, свашта може да се деси, па чак и отворени рат. Ако заиста дође до рата између Русије и САД, где би он почео? Односно, на којим фронтовима би до првих битака дошло? Претпоставимо за почетак да би тај рат био вођен искључиво конвенционалним средствима, односно да нуклеарна оружја неће бити коришћена или ће бити коришћена само у крајњем случају, када дипломатија пропадне или опстанак једна од страна учесница буде доведен у питање. Препоставимо и то да ће војни савези и договори бити поштовани од свих страна, а ту се пре свега мисли на земље НАТО савеза које морају да бране остале чланице које се нађу у рату.
Трећи светски рат - почетак
Када би рат између Сједињених Држава и Русије почео данас, прва места у којима би дошло од судара двеју војски биле би земље или територије у којима се интереси две суперсиле поклапају. У Европи, то су земље Балтика, Истичне европе и Балкана све до Црног мора; на Блиском истоку, то би био сукоб руских експедиционих снага у Сирији и америчке анти-ИД коалиције; на Далеком истоку, то би би сукоб руских пацифичких снага и америчких снага у Јапану и Јужној Кореји које су ту присутне још од завршетка Другог светског рата; на крају, ту је потез Берингово море и Атлантик, где је најкраћа природна граница између две државе.Прве битке у Европи
У Европи, снаге НАТО савеза на Балтку и у државама које се граниче са Русијом нашле би се прве на удару, као и руска истурена област Калињинград где је Москва поставила ракетне системе Искандер. Ако би Украјина направила кобну грешку и сврстала се на страну Запада у овом сукобу, моментално би постала бојно поље на којем би се сручиле војске Истока у Запада и тада би грађански рат у овој земљи заиста постао светски. Такође, Литванија, Естонија и Летонија нашле би на првим линијама фронта.Снагама из Црног мора и Кавказа, руска страна би ударила на Румунију и Бугарску где су стациониране америчке антибалистичке ракете. Помоћ овим релативно изолованим чланицама пакта најпре би стигла од снага из БиХ и базе Боундстил на КиМ. То би значило да, када би Руси брзо избацили из строја снаге у Румунији и Бугарској, следећи на мети би се нашле западне војне инсталација које се налазе на територијама на којима живе Срби, а које морају да се униште како би се обезбедила контрола над Балканом све до Медитерана и тиме одсекле снаге НАТО-а у Турској и Грчкој.
Прве битке на Блиском истоку
Како су снаге САД, Турске и Русије већ активне у Сирији и Ираку, сви војни ресурси уперени против Исламске државе били би окренути у међусобном сукобу за контролу. С обзиром да су руске снаге ограничене на две базе у Сирији, нашле би се у лошијем положају у односу на америчко-турске снаге у региону, али помоћ би им убрзо стигла преко Кавказа, где би као последице рата локални конфликти у Нагорно Крабаху (Јерменија и Азербејџан) и Грузији (одцепљене проруске републике) поново избили не би ли се "изравнали рачуни" из прошлости и искористила ситуација очигледне глобалне нестабилности.
