„Заправо је претензија источних Европљана на место генералног секретара УН била неспорна – као једина од пет група земаља још никада нису држали ову највишу функцију“, пише угледни Noje cirher cajtung. Швајцарски лист додаје да источној Европи „није мањкало ни способних кандидата ни међународне подршке. Али од тога није било ништа. Седам од десет кандидата који су почетком октобра још били у трци потиче заиста из источне Европе – али ниједан није победио. Уместо да наступе јединствено, они су били разједињени.“
„Да је источнијим Европљанима национални престиж важнији од продорног кандидата показала је реакција Србина Вука Јеремића, који је завршио на другом месту иза Гутереша: ’Мислим да имамо разлога да будемо поносни на наш резултат, а то је друго место у свету, а на челу источноевропске групе’, рекао је он и још: ’Тиме смо направили значајан допринос подизању видљивости и угледа наше земље.’ Јеремић је превидео да се морао кандидовати као међународна фигура интеграције, а не као српски патриота. На томе је и пао. Како министар спољних послова и председник Генералне скупштине УН профилисао се пре свега тврдим ставом према косовској независности и чланству у УН. Тиме је обезбедио себи ненаклоњеност и, извесно, вето Американаца. Његове тесне везе са Москвом су му само додатно шкодиле, с обзиром на то да се ледено доба између Русије и САД надвило над овим избором.“ Циришки дневник нема добро мишљење ни о наступу осталих кандидата из региона: „Слична фатална комбинација геополитичког натезања и ситнонационалних интереса оборила је и обе Бугарке, Ирину Бокову и Кристалину Георгијеву. Бокова је почела као фавориткиња, са искуством у бирократији УН, важила је као добро умрежена у Москви и Вашингтону па је изгледало да је то начин да се доскочи потреби да УН коначно добију жену на челу. Летос је, међутим, против ње почела медијска кампања са невидљивом позадином током које је оптужена за корупцију и превелику блискост Путину. Како Бокова ни у усменим излагањима није била убедљива, бугарски премијер Бојко Борисов ју је крајем септембра на брзину заменио европском комесарком Кристалином Георгијевом, која је опет била превише укотвљена у западне институције да би била прихватљива Русији.“ „Источна Европа, политички подељена по многим питањима, ионако је лака категорија у УН. Зато овај регион себи није смео да дозволи грешке уколико је хтео да задржи шансу за највишу функцију. Али њу су источни Европљани прокоцкали и сада ће извесно морати да чекају најмање читаву деценију како би добили место генералног секретара“, закључује Noje cirher cajtung.
Извор: Дојче Веле/Танјуг
