Ово је Ваш други роман, да ли Вам се чини да се мењате као писац у односу на претходни или остајете доследни себи, када је писање у питању?
- Од Сајма књига 2015, а мало пре Сајма 2016. године, изашла су два моја романа у издању Евро Бука. Први је ,,Опет сам те сањао'', а други ,,Где сам то погрешила?''.
Оба пута сам отпочетка знала шта желим. Са првим је то било укрштање прошлости и садашњости, а да им чворно место буде зидње Смедеревске тврђаве и живот Ирине Бранковић, жене деспота Ђурђа.
Други се ухватио у коштац са ретко обрађиваном темом о судбинама психијатријских болесника, њиховом лечењу, односу друштва и породице према њима. Он говори и о снази пријатељства, мајчинској љубави, генетском наслеђу...
Настојала сам да теме буду крајње различите, јер нисам желела да читавог живота пишем једну исту књигу уз мале варијације. Успела сам да свака од њих понесе особени печат по коме ће се препознавати. А, ипак, они личе један на други по стилу, сензибилитету и у крајњој црти, по оптимизму који прожима обе приче колико год да су мрачне или тужне у својој основи.
Читаоцима ће више да се свиди један или други, зависно од онога шта у њима траже или очекују, али ће им свака понудити занимљив заплет, несвакидашње љубавне приче, неочекиване расплете...
Ја имам утисак да сам се као писац променила. Објављен роман је доказ да се снови остварују, да сте урадилки довбру ствар када једна велика издавачка кућа стане иза вас. Зато сам у другом била храбрија и опуштенија, јер сам била оснажена подршком и издавача и читалаца. Желела сам да одем корак даље и умногоме сам у томе и успела.
Кроз Ваше романе, провлачите историјске личности иако пишете у садашњости на веома необичан начин, одакле вам та идеја?
- Три пута сам прешла градиво основне школе из историје, а обновила сам добрано и оно из средње уз своју децу. И тај посао ми је тешко пао. Често сам се питала зашто све мора да буде толико накрцано подацима који се набубају, али и пребрзо забораве!
Историја је један чудесан лавиринт. Нит да се у њему снађем дао ми је давно, давно Александар Дима. У својим романима он је незанимњивим уџбеничким лекцијама дао мирисе и боје. Улио им је душу и све испричао на интригантан начин који зауставља дах.
Модерни писци то исто чине, само на нов начин. Једна од ауторки чији роман сваки пут ишчекујем са нестрпљењем је Лусинда Рајли. Бави се различитим историјским раздобљима и укршата их са савременом паралелном причом. Пише лако и једноставно, а њено дело не може да се испусти из руку.
Пожелела сам да скренем пажњу на необичне, понекад маргинализиване и одбачене историјске личности на сличан начин.
У сваком роману се чврсто држим историјских чињеница, али настојим да су ми јунаци животни и упечатњиви.
Град Смедерево је такође присутан у оба романа, шта је за вас највише посебно у Смедереву?
- Србија није само Београд. Не мислим да такво моје мишљење главном граду може да штети. У њему живим и уживам у свим предностима које он пружа. Он је древни, узбудљив град који прича чудесне приче гдегод да се у њему осврнете...
Па опет, има још зидина које нам шапућу своје тајне. Питање је колико слуха имамо да их ослушнемо.
Док сам у родном Смедереву живела, мамио ме је велики град. Што време више одмиче, све сам поноснија на последњу средњовњковну престоницу. Са просторне и временске дистанце јасније се види њен значај за опстанак српског народа на овим просторима.
Велелепност и добра очуваност тврђаве, мит о Бранковићима, вила Обреновића само су неке од посебности које распламсавају моју машту. И понос, наравно...
Ко је Ина, као жена, мајка, супруга и лекар?
- Главна јунакиња другог романа је Ина Павловић. Она ради као психијатар у једној великој клиници. Изузетно је посвећена послу и својим пацијентима. Није од оних који једним кликом могу да се искључе из приче на крају радног времена. И код куће она размишља, анализира, вага. Зато и јесте омиљена и међу колегама и међу пацијентима.
Међутим, како то обично бива, нешто мора да трпи. У њеном случају, супруг Никола сматра да је премало посвећена породици. Временом се њихов однос сведе на пребацивања и вагања ко се колико жртвовао. Развод је заједничка одлука. То је прво о шта се саплиће.
Када се испостави да је ћеркино понашање превазишло младалачки бунт, а прерасло у поремећај, Ина почне да се преиспитује и као мајка, осећајући велику грижу савести. Настоји да проблеме реши. У једном тренутку помисли да би ауторитативна мушка фигура могла да унесе равнотежу у нарушен однос са ћерком и зато се поново удаје.
Грижа савести прети да је прогута када схвати да је проблем посато само још већи.
Тада пати и као жена која се суочила са стрхом, болом и самоћом.
Када би Вас неко питао, где сте погрешили, шта бисте одговорили?
- У животу сам правила грешке много пута. Али су све оне биле ситне и лако решиве. Уколико бих застала и запитала се где сам то погрешила, успевала сам да их превазиђем, и да из свега изађем боља и снажнија.
Нисам до сада направила ниједну која је непоправива. Надам се и да нећу.
Какви су Вам планови за наредни период?
- Када сам на прошлом Сајму потписивала први роман, имала сам утисак да ме је сам Атлас подигао на рамена да дотакнем небо. То је био врхунац у мом раду.
Остварење једног сна показало ми је да је још много тога могуће. Отуда тако брзо, а усуђујем се да кажем и лако, објављивање и наредног.
Моје самопоуздање расте са сваком похвалом коју добијем од читалаца. Идеја ми не мањка.
Интензивно радим на трећем роману, за који ми се чини да је отишао још корак напред.
По глави ми се мота тема са акцентом на мушко-женским односима. Од Адама и Еве прича се иста прича, али нико од нас не може да јој одоли...
Верујем да ће ми читаоци поклонити своје поверење, а ја настојим да их увек пријатно изненадим. 
Извор: Правда
