У спомен на суботу после Распећа и Христов, црква је четири суботе у години посебно наменила молитвама за душе умрлих.
Уочи месних поклада, пред Васкршњи (Часни) пост су велике или зимске Задушнице. Пред Свету Тројицу, педесети дан по Васкрсу су летње или Духовске, док су уочи Михољдана (12. октобра) Михољске Задушнице. Пред празник посвећен Светом великомученику Димитрију - Митровдан (8. новембра) су Митровске или јесење Задушнице. Такође, посебан дан када треба посетити гробове својих најмилијих Црква је одредила и Побусани понедељак, осми дан од Васкрса. Према народним обичајима, тог дана се уређују гробови, а на хумкама се остављају црвена јаја, као симбол васкрсења и вечног живота. На Задушнице се одлази на гробље, пале се свеће, обавља се парастос или помен, освештава се жито и уређује гроб. Срби имају мноштво обичаја када је реч о овом дану, а један од њих је да одмах ујутру изађу на гробље, на гроб донесу жито и вино и упале свеће за покој душе умрле особе. Народ верује да свеће које се пале за све ближње који су преминули представљају симбол светлости Христове којом обасјава душу сваког од њих. Неки обичаји и немају превелике везе с православљем попут ношења тона хране на гробље.
