Правда

Пише: Леонид Савин У тексту се видело жаљење због тога што бирачи не гласају по принципу стратешке, геополитичке визије, а према својим свакодневним интересима, који се односе на образовање, рад, здравствени систем итд. Примећено је да је хаос, карактеристичан за изборе у Сједињеним државама, одраз природе демократије, а Трамп ће на овај или онај начин, морати да се бави питањима стратешког карактера. Овде су амерички аналитичари у праву. Његови претходници у Овалном кабинету Беле куће су многе регионе света увукли у (не)контролисани сукоб, због чега ће случајева бити много. Са републиканском већином у Конгресу ће се вероватно променити спољна политика Сједињених држава, укључујући и односе са Русијом. Аналитички центар Катехон је већ приметио да између два кандидата за америчког председника у многим европским земљама, укључујући Русију, огромна већина би радије изабрала Доналда Трампа. То је због неколико фактора - корупционашких веза Хилари Клинтон и њеног здравственог стања, патријархалног погледа на политички систем, очекивања одлучног деловања од несистемског кандидата. Али, судећи по становишту националних интереса Руске Федерације, постоје јасне смернице, које указују да ће у блиској будућности Доналд Трамп као амерички председник имати више предности и подршке него Хилари Клинтон. 1. Изјаве бившег државног секретара су у више наврата одавале велику дозу русофобије. У Русији нису познате праве намере Трампа, али он није себи дозволио грубе и неетичке изјаве на рачун Руске Федерације, њеног руководства и руског народа, због чега се сматра пожељнијим кандидатом. 2. Трамп представља Републиканску странку, чији чланови према традицији следе школу реализма у међународним односима. Чак и под председником Џорџом Бушем млађим, и поред интервенције у Ираку, Сједињене државе нису прешле црвену линију, као што се то десило у Обаминој администрацији, која представља демократски капитализам. Такође, треба имати на уму да су Обамине Демократе у више наврата извршиле интервенције и једнострана бомбардовања - у Сомалији (1993), Хаитију (1995), Босни (1995), Судану и Авганистану (1998), Југославији (1999). Управо тада је развијен концепт "Одговорности према одбрани", који оправдава "хуманитарне интервенције“. Џорџ Буш млађи је већ прихватио наслеђе Демократа и њихов клише либералне агресије. У Русији се, такође, однос заснива на школи  реализма, дакле, и дијалог између две земље ће бити јаснији и разумљивији. И Сједињене државе и Русија ће поштовати геополитичке интересе једни других у све компликованој ситуацији у свету. 3. За време Џорџа Буша млађег 2003. године је започета је америчка окупација Ирака, што је довело до грађанског рата и тероризма у региону Средњег истока, укључујући и Даеш. Неоконзервативци који су се инфилтрирали у Републиканску странку и тренутно подржавају Хилари Клинтон, лобирали су за кампању против Ирака. Према томе, опасност од неоконзервативне параноје могао би бити поновљен уколико би Клинтонова била изабрана за председника. 4. Доналд Трамп изгледа као сигуран кандидат који је спреман да призна и исправи своје грешке. Након изненадног позив председника Мексика да посети ову земљу, Трамп је одмах реаговао и отишао на састанак. То је учињено упркос претходним прилично тешким изјавама против мексичких миграната. Постоји могућност да ће се Трамп активније бавити питањима која се односе на Русију и Евроазију, што ће ићи у корист обе силе. На позив Енрикеа Пења Нијета, Клинтонова је одговорила нејасно и бесмислено, што је карактеристично за тренутни политички систем Сједињених држава у целини. Системски лидери немају јасно разумевање будуће стратегије, и зато се плаше да предузму било какве кораке. То изгледа прилично чудно, не само споља, већ и међу америчким бирачима, који су претходно имали прилику да виде политичаре са великим самопоуздањем. 5. У Русији, која је претрпела озбиљна оштећења након два светска рата, зна се вредност људског живота. То је део руске стратешке културе, која је у корелацији са демографском политиком и одговарајућим политичким одлукама. Иако у Русији још увек постоји деструктивни утицај либерализма 90-тих година, уз помоћ владе, као и јавних и верских институција, породичне традиције су оживеле. Хилари Клинтон је присталица Pro-choice (легализације абортуса, која, између осталог крши Конвенцију УН о правима детета), док Доналд Трамп јасно говорио у прилог Pro-Life, односно, ограничења абортуса. Наравно, ово су само основне карактеристике које показују Трампа у повољнијем светлу за Русију. У политици се дешава много непредвидивог и понекад се предвидљиве особе могу понашати потпуно супротно. Међутим, чак и кратка анализа наведеног указује на важне нијансе које чине разлику у односима између две земље. Сâми амерички избори су озбиљан тест за политички систем Сједињених држава и геополитичку теорију,  коју је руководство земље пратило деценијама. Вашингтон вероватно неће успети да одржи глобалну стратешку супериорност, али да би задржао барем неки утицај, потребно је да приступи компромису и сарадњи са оним земљама, које су у последњих неколико доктринарних докумената, укључујући и она које је потписао председник Обама, означене као могући непријатељи. То су Русија, Кина, Иран и Венецуела, Северна Кореја и многи недржавни актери. Врло је вероватно да ће и домаћа политика Сједињених држава претрпети велике промене. Средња класа, радници и пољопривредници су гласали за Трампа због озбиљних проблема са којима се у последњих неколико година суочава већина становништва Америке. Али постоји одређени мост између унутрашње и спољне политике Сједињених држава, а то је злогласна политичка коректност. Јасно је да ће Трамп радити отвореније и без обзира на неолиберални програм који су стварали неки центри утицаја. У различитим фазама историје тако су поступили Џорџ Вашингтон, Абрахам Линколн, Ф.Д. Рузвелт и Џон Ф. Кенеди. Они су озбиљно ризиковали. Очигледно је да и Трампа могу очекивати непријатна изненађења. За Сједињене државе почиње нова фаза историје. У садашњим околностима, она ће бити врло динамична. Таква је природа геополитичке реалности. Извор: Катехон