Правда

Пише: Александар Дугин Данас, сваки народ је под владавином сопствене Мочваре. Ми бисмо, сви заједно, могли да започнемо борбу против руске Мочваре, француске Мочваре, немачке Мочваре, и тако даље. Морамо да очистимо наша друштва од утицаја Мочваре. Уместо борбе између себе, хајде да је исушимо заједно. Исушивачи мочвара свих земаља, уједините се! Друга ствар је да је готово са анти-американизмом. Не зато што је то било погрешно, већ супротно: зато што је амерички народ сâм почео револуцију против управо оног аспекта Сједињених држава који сви мрзимо. Сада се владајућа европска елита, као и део руске елите (која је још увек либерална), не може више кривити, као до сада, да су исувише про-америчке. Сада би требало да буду оптуживани због онога што јесу: корумпирана, перверзна, похлепна банда банкстера и разарача култура, традиција и идентитета. Дакле, хајде да испразнимо европску мочвару. Доста са Оландом, Меркелом и Бриселом. Европа Европљанима. Сороша и његову секту треба јавно осудити. Од сада је Мочвара екстра-територијални феномен, баш као и међународне терористичке мреже. Мочвара је свуда и нигде. Јуче се центар Мочваре, по својој суштини, налазио у Сједињеним државама, али не више. Ово је прилика за све нас да почнемо да их ловимо. Мочвара се више не манифестује у строго регионалним облицима. Ипак, постоји и још увек је веома, веома моћна. Али њена анти-национална природа је сада јасно видљива. Мочвара се више не може крити иза Америке. Отишла је у егзил. Али, где? У Канаду? У Европу? У Украјину? На друге планете, на које су разни допинговани глумци и глумице обећали да емигрирају у случају Трампове победе? Сада је време за њих да испуне своје обећање. Ово све изгледа као глобалистички занос. Њих је сада усисао не-простор, утопија, ничија земља, у земљи либералне утопије. Ми смо сада сведоци детериторијализације Мочваре, глобалистичке елите и светске владе. Каква је структура Мочваре? Пре свега, Мочвара је идеологија - либерализам. Потребан нам је Нирнбершки процес за либерализам, последњу тоталитарну политичку идеологију Модерне. Хајде да затворимо ову страницу историје. Друго, Мочвара је посебна постмодернистичка култура. Она се заснива на распадању било којег ентитета дигитализацијом, обавезним схизоморфизмом, и тако даље. Да се Мочвара исуши, то значи и повратак аполонијском јединству уметности. Уметност треба да се врати целовитости. Треће, то је транснационални глобални капитализам. Он је покретач, гориво Мочваре. То су зајмови, Федералне резерве и систем штампања отровних зелених новчаница. Морамо да завршимо све ово и вратимо се реалном производном сектору и меркантилистичком приступу. Предлажем да изнова откријемо идеје Питирима Сорокина. Он је друштвено кретање историје видео као ланац друштвених парадигми које је назвао идеатске, идеалистичке и чулне. Идеатске - то је апсолутна доминација духа над материјом, аскетизам и насилно потчињавање материјалног света духовним и верским тежњама. Идеалистичко је уравнотежено и засновано на складном суживоту духа и материје, где је духовни део мало доминантан, али не искључив, као код идеатског типа. У чулном типу друштва материја доминира над духом, тело душом. Мочвара је чулни тип друштва. До недавно, изгледало је да су "чулно" и "амерички" синоними. Али након Трамповог тријумфа, све је другачије. Сада је то, чулно глобално и екс-центрично. Тренутно као да је на делу неки 'translatio Imperii', нигде и свуда. Сорокин је нагласио да циклична природа друштва следи само један ланац сукцесије: од идеатског до идеалистичкоги до чулног. Идеалиста не може да пратити чулно, као и што је немогуће да Мочвара постане полумочвара. У Мочвару долази Сунце, то јест, ватра, Дух - Дух у свом радикалном, идеатском облику. Да бисмо исушили Мочвару, потребна нам је Сунчана ватра, Велика ватра које би требало да буде у изобиљу. Мочвара и Ватра су два супротна елемента распоређена на земљи. Геополитика сада постаје вертикална. Обоје се могу наћи у било којој тачки. Значење места сада је збирни тренутак процеса за исушивања мочваре. Где? Овде и сада. Мочвара више није америчка хегемонија, јер нови председник Америке одбацује такву хегемонију. Тако да је хегемонија “tout court”. Хегемонија са чистом постмодернистичком празнином у средини. Сједињене државе су Далеки запад света. То је простор Поноћи. И тада се постиже крајња тачка пада. У тренутку када се догађа једна од промена полова. Запад се претвара у Исток. Путин и Трамп су у два супротна угла планете. У 20. веку, ова два екстрема су била оличена у два најрадикалнија облика модерности - капитализму и комунизму. Два апокалиптична чудовишта - Левијатан и Бехемот. Сада су претворила у два есхатолошка обећања: Путинове Велике Русије и самоослобађање Америке под Трампом. Двадесетпрви век је коначно почео. Дакле, све што је сада потребно је Ватра. Извор: Катехон