Ђурђиц је једна од најчешћих слава, а црква га помиње као борца за хришћанство и великомученика.
Свети Георгије погубљен је 303. године. Био је Христов војник који је одбио послушност цару Диоклецијану, великом прогонитељу хришћана, изјавивши да се не плаши да умре за своју веру.
Проповедао је новозаветну веру и, према предању, чак је и цареву жену Александру успео да преобрати у хришћанство. Обоје су осуђени на смрт одсецањем главе, а предање каже да је царица преминула пре извршења царске наредбе.
На православним иконама и средњовековним фрескама Свети Ђорђе је представљен како на коњу, у војводском оделу са крстастим мачем убија аждају која је симбол паганске вере, док се на иконама за празник Ђурђиц представља као пешак у стојећем ставу са копљем или мачем у руци.
У православним манастирима Свети Ђорђе је први у реду светих ратника са штитом и крстастим мачем.
Свети Георгије је веома поштован у нашем народу и слави се два пута годишње - као празник Обновљења храма Светог великомученика Георгија (Ђурђиц) и 6. маја када се обележава дан његове смрти (Ђурђевдан).
У богослужбеном календару само је Ђурђевдан обележен црвеним словом, док Ђурђиц не спада у заповедне празнике иако је од великог значаја за православну цркву.
На литургијама у храмовима помињу се страдања Светог Ђорђа, чије су мошти по жељи самог светитеља пренесене из Никомидије у Лиду Палестинску, у храм њему посвећеном.
У време цара Константина хришћани су сазидали храм Светом Ђорђу у Лиди Палестинској, а приликом освећења храма, пренете се у и њему сахрањене мошти свеца.
Оштра или блага зима пред нама
Према народном веровању, од 16. новембра, па све до 24. новембра временске прилике указаће нам каква ће бити предстојећа зима.
Наиме, ако дани буду магловити, зима ће бити променљива и магловита, а ако буде ведро зима ће бити оштра са доста мраза! Иначе, по народном веровању, дани од Ђурђица (16. новембар) до Светог Мрате (24. новембар) показују каква ће бити зима.
Дани од Ђурђица до Светога Мрате називају се Мратинци или Вучији дани јер је свети Мрата заштитник вукова.
У време мратинаца ништа се не даје из куће, не преде се вуна и ништа се не пере. Кројачи и обућари одмарају, а жене не раде ручне радове.
Извор: Курир
