У Србији још не постоји регистар оболелих од ХОБП-а, а проф. др Бранислава Миленковић, заменица директора Клинике за пулмологију у Клиничком центру Србије и начелница Одељења за бронхијалну астму, хроничну опструктивну болест плућа и хроничну респирацијску инфекцију, процењује да ову болест има око пола милиона грађана наше земље.
Она истиче да је то четврти најчешћи узрок смрти у нашој земљи. Посебан проблем представља касно јављање лекару, јер оболели, махом пушачи, сматрају да су кашаљ, искашљавање и шкрипање у грудима уобичајена пратећа појава дуванског порока.
Докторка Миленковић наводи да су оболели у одмаклом стадијуму принуђени да живе “везани” за апарат са кисеоником, а многи се ни тада не одричу цигарета. Упркос новим лековима, ово је нажалост и у 21. веку веома тешка дијагноза, што је и разлог да се 19. новембар обележава као Светски дан борбе против ХОБП-а, како би се скренула пажња јавности на овај здравствени проблем.
– Реч је о тешкој хроничној болести, која доводи до инвалидитета. Најважније је болест на време открити, рано започети лечење, али је најважније престати са пушењем – објашњава за Политику др Миленковић, додајући да данас у Србији имамо веома ефикасне лекове који не само да отклањају тегобе, већ спречавају погоршање болести.
Посебно су ефикасни лекови у облику инхалатора – пумпица, где уместо да оболели добије таблете или ињекције које „путују” кроз крвоток и јетру, лек се једноставно удахне и стиже право на место где треба да отклони симптоме. И поред те чињенице, великом броју пацијената лекови нису доступни, јер морају да плате партиципацију која месечно износи око 4.000 динара.
Проф. др Иван Копитовић, начелник Центра за патофизиологију дисања са медицином сна из Института за плућне болести Војводине у Сремској Каменици, објашњава да су предуслови за хроничну опструктивну болест плућа најмање десетогодишњи пушачки стаж, с тим да се у том раздобљу пуши двадесет цигарета дневно.
– Оболели од ове болести имају смањену концентрацију кисеоника у крви, што нарочито долази до изражаја током спавања. Постоје у нашем лекарском сленгу два подтипа ХОБП-а: пацијенти које зовемо хроничним бронхитичарима, који кашљу и искашљавају, а други подтип чине они који осећају недостатак ваздуха, па њих зовемо емфизематичарима. Прва група болесника има прекиде дисања током спавања, што води убрзаном пропадању крвних судова и атеросклерози – упозорава др Копитовић и додаје да се лечењем ХОБП-а помаже срцу и кардиоваскуларном систему.
Извор: Телеграф / Политика
