То сматрају економски стручњаци, који кажу да су подаци које је Изетбеговић изнео у свом говору у Европском парламенту “чиста статистичка козметика”.

"Пораст БДП-а у 2015. био је 3,14 посто, што је двоструко више у односу на 2014. Ове године очекујемо да стопа раста БДП-а остане на три посто, с могућношћу повећања и на четири посто у средњорочном периоду. Приходи од индиректних пореза су порасли за три посто. Индустријска производња повећана је за 2,2 посто. Незапосленост је у односу на прошлу годину опала за 4,4 посто", рекао је Изетбеговић у Бриселу.

Ипак, то не представља стварно стање економије у БиХ, будући да су земљу, између осталог, 2014. погодиле поплаве, па је нормално очекивати да ће порасти индустријска производња у следећој години, иако је, додају стручњаци, тај пораст “смешан и занемарив”.

Економски пораст ни изблиза није довољан да се реши проблем сиромаштва и дефицита уз велико задуживање земље, а, с друге стране, смањена незапосленост је делом резултат одласка грађана у потрагу за послом у другим државама.

“Правилније би било утврдити да је БиХ у 2015. години међу оним економијама у регији које су остварили највиши економски раст, али не и да је имала ‘најбрже растућу економију у регији”, каже професор на Економском факултету у Тузли Кадрија Хоџић.

Незапосленост на почетку 2016. године, мерена као регистрована стопа незапослености од 42,6 посто и као анкетна стопа незапослености од 25,4 посто највећа је у Европи, додаје.

С друге стране, у Хрватској је стопа анкетне незапослености негде око 13 посто, у Србији 17, а у Црној Гори 19 посто.

“Смањење незапослености, на које се позива господин Изетбеговић, делом се може објаснити масовним одласком становништва на рад у иностранство. О томе сведочи следећа проста рачуница - према „Анкети о радној снази 2016“ укупну радну снага у 2014. години чини 1.136.000 особа, а у 2015. години 1.074.000. Разлика је 62.000 особа. Ако се пође од тога да је број запослених порастао за 10.000, али и да је број незапослених порастао за 7.000, где се „изгубио“ остатак од неких 30.000 до 40.000 особа? Могући одговор је да су одустали од узалудног пријављивања на Завод за запошљавање и отишли радити на црно или су отишли радити у иностранство.”

Иако БДП јесте порастао, то није меродаван показатељ да грађани живе боље, а његов пораст ни изблиза није довољан да се реше проблеми сиромаштва и хроничних дефицита.

“Усто, за разлику од Изетбеговићевих 3,14 посто, Централна банка БиХ је званично објавила да је остварени номинални раст од 3,26 посто у 2015. години. Овај раст је заснован на расту индустријске производње и расту реалног промета на мало, које се дијелом могу објаснити ниским основицама услед поплава у истом периоду прошле године”, додаје Хоџић.

За професора на Економском факултету у Сарајеву Џенана Џонлагића, постоје много бољи економски индикатори, а то је како грађани живе.

“Људи који изјављују како су економски резултати у БиХ фасцинантни су људи који живе у паралелном свету и не разумију реалне економске показатеље. Ако прочитате извештај Европске комисије и Агенције за статистику ЕУ, он ће вам рећи да је најлошија карика у БиХ управо статистика, ако вам ЕУ каже да вам је статистика непоуздана, како онда можете на темељу тога излазити са таквим подацима? Шта значи два посто раста индустријске производње, то је толико мизерно и ниско, да је боље то не спомињати.”

Кључни показатељи који говоре у каквом стању су бх. економија и друштво су екстремно низак доходак по глави становника, огромна незапосленост, велики спољнотрговински дефицит те спољни дуг који се утростручио од 2006, истиче Џонлагић.

“Оно што је кључни показатељ је екстремно низак доходак по глави становника, ниска примања грађана, испод сваког европског просека.”

Према подацима агенција за статистику држава регије, највиша просечна плата у земљама Западног Балкана је у Словенији (1.022 евра), следи је Хрватска, где просечна плата износи 752 евра док је у Црној Гори тај износ 488 евра. У БиХ је просечна плата 424 евра, Србији 374, а у Македонији 354 евра.

“Имамо и други показатељ, а то је велики споњнострговински дефицит, који је око седам милијарди КМ (3,5 милијарди евра), више се увози него што се извози и то је већ хронично обољење економије. Такође, у посљедњих десет година утростручио се спољни дуг земље. Структура тог јавног дуга је јако лоша да то углавном иде на крпљење буџетских рупа. БДП је изузетно низак и то што се сада врти на два до три посто је недовољно и не може бити разлог за неко усхићење”, истиче Џонлагић.

С овим се слаже и Хоџић, који додаје да стопа раста од три посто, чак и ако буде задржана у наредним годинама, неће бити ни издалека довољна. Да би се потстакао раст запослености и смањење сиромаштва, уз раст укупног дуга, то треба износити осам до девет посто, објашњава Хоџић.

“Да се ми толиком брзином крећемо напред примиетили би то остали, па бисмо, рецимо, били на насловници сљедећег броја Економиста. Можемо рећи да што се тиче привредног развоја ми идемо пужевим кораком, односно да је еквивалент нашег кретања у 2016. кретање корњаче”, описује ситуацију економски аналитичар и ванредни професор на Економском факултету у Бањој Луци Горан Радивојац, питајући се да ли ико у БиХ тренутно може набројати пет великих инвестиција.

“Чињеница је да је неприхватљиво велики број становника незапослен, а ипак смо ми 500-ак километара од неког Беча, Вероне, да не говорим о Љубљани, Загребу. То су подручја која имају драматично већу запосленост од нас и не можемо рећи да смо у односу на њих направили били какав бум, напротив питање је деценија, не година, када њих можемо стићи.”

Како додаје, БиХ има проблем не само са концептом привредног развоја, него и тај да прати технолошки развој данашњице, те се не може рећи да у земљи постоји, не јединствен, него било какав системски приступ подршци привреди.

“Све што имамо у БиХ је резултат личне иницијативе и успеха појединаца да нешто направе у свом крају, тако да то више личи на облик неке феудалне економије, него на неки систем којим се управља. Када узмемо индустријску карту бивше Југославије која је препуна фабрика, па видимо на шта данас личи карта БиХ. Привреда и БиХ, и ФБиХ и РС-а пати од феномена стечаја, лоших приватизација, недостатка инвестиција. Ми нисмо ни по продуктивности, ни по индустријској производњи ни према другим показатељима ни близу да стигнемо 1991. годину.”

Према његовом мишљењу, инвестиције би требале бити део неког ширег, озбиљнијег пакета који би у неко догледно време дао замах правом привредном развоју.

“Ми овде још имамо одређени број становништва који је видео како је то изгледало послије 50-их и 60-их година, како изгледа озбиљан привредни развој, како се то ради у озбиљној земљи на озбиљан начин и како се постижу озбиљни резултати. Нажалост, то је овде било прије 60 година и ми о томе данас можемо само да маштамо.”

БиХ је најсиромашнија земља у Европи и спада међу 20 најсиромашнијих у свету, кажу саговорници, где 2,5 милиона становника живи на граници сиромаштва, а њих 600.000 са 1,5 еура или мање дневно.

Извор: Ал Џазира

Стога је, додају, нереално и неозбиљно говорити о БиХ као најбрже растућој економији у регији.