У књизи „Тесла еволуција свести човечанства“ Велимир Абрамовић („Драслар“ 2015) се на посебан, занимљив начин бави чувеним научником, односно његовим открићима, ставовима... Примерице, у поглављу „Теслино схватање рата и будућност ратних процеса“ Абрамовић вели да је у феномену рата онако како га сагледавамо „главна брига стручњака контрола масовних емоција“, тј. филозофија рата је „репрограмирање колективног несвесног“.
Тесла пак, вели Абрамовић, проматра феномен рата као образац енергетског дејства („као уређивање енергетских и материјалних ентитета директно пресликано са хијерархијског плана идеја“). Теслино схватање рата је, каже, дубоко револуционарно, толико да задире у смену парадигме саме хришћанске цивилизације.
Пишући о Теслиној теорији, Абрамовић напомиње да магнетском индукцијом Сунца настају промене у Земљиној јоносфери, која је због карактера струја које њоме протичу директно у резонантном односу са људским мозгом. „Тесла је успоставио математичку корелацију ратова и цикличне Сунчеве активности. (...) Везу људског мозга и електромагнетских поља он је уочио још 1899. г. у Колорадо Спрингсу. (...) Кроз нервна влакна и неуралне мреже људског централног нервног система протичу једносмерне јонске струје у облику нервних електроимпулса брзином око 30 км/с, која управо одговара брзини ротације Земље. (...) У електроцефалографији познато је да су тзв. Шуманове резонанце Земљине атмосфере, посебно јоносфере, подударне фреквенцијама можданих таласа у опсегу 1,5–20 Хз (екстраниске фреквенције).“
Рат по Тесли, пише Абрамовић, наступа кад разлика потенцијала, а престаје са енергетским балансом, али управо ту кључну улогу игра или би могао да игра фактор свести, односно људског духа. Цитира потом и анализира Теслин чланак објављен 1914. „Наука и открића су велике силе које ће довести до престанка рата.“ Славни научник је, пише Абрамовић, пошао од претпоставке да рат представља испољавање енергије, што подразумева убрзање и успорење масе под дејством силе. Дао је компаративне процене Америчког грађанског рата, Француско-немачког, Руско-јапанског, Првог балканског са, како га је називао, садашњим, тј. Првим светским. Истакао је да је одсуство разумске компоненте у ратовању најважнији фактор његовог трајања, тј. ако је рат природни догађај, а човек део бесконачног света, онда једино нематеријални и непросторни ентитет дух, уз свест и разум, у стању је да утиче... „Предвиђање је незахвалан посао, али научне прогнозе могу бити корисне, а биле би то још више да људска природа није склона да занемарује савете и лекције. (...) Сви који су у ово умешани чврсто су решени да се боре до краја, ма како он био горак, бранећи свој став тиме да би преурањени мир оставио горућа питања нерешеним. (...) Неки нови необориви аргумент мора се изнети у прилог престанка рата. Случај је ужасан, али наде има“, писао је Тесла у поменутом чланку. Након цитирања и анализа, Абрамовић напомиње: “Разматрајући материјалне доказе о рату као размени енергетских потенцијала, износећи чињенице политичке и емоционалне природе, као што је она о разлозима дуготрајности Хабзбуршке монархије, Тесла је на одиста видовит начин повезао социјалну психологију, индустријску производњу и етнопсихолошке карактеристике европских народа, изводећи наоко необичне логистичке закључке који су у том моменту када је чланак објављен пркосили не само подацима обавештајних служби већ и опште познатој статистици економског раста и моћи страна у сукобу.“ Додаје, између осталог, да је Тесла у научно-технолошкој ери тражио метафизичко исходиште („у питању је смена цивилизација коју је он осетио још 1900. и за коју је тражио филозофско покриће како за човечанство тако и за себе лично“), те да је настојао да темељну идеју антрополошко-хришћанске цивилизације замени апстрактном космолошком метафизиком и егзактном етиком. Тесла је, вели Абрамовић, науку видео као излаз, али ју је посматрао универзално и борио се за увођење етике у научна истраживања, као врхунске компоненте научних открића. „Савремена машинерија коју је наука створила крива је за ову несрећу, али наука ће уништити то франкенштајнско чудовише које је сама произвела...“, цитира Абрамовић Теслу. Цитирајући даље Теслине чланке, рецимо писање о односима снага, читамо: “Немачка ће да предњачи не само због повољних околности и одличне обучености њених стручњака него и стога што је то за њу постала прека потреба, питање живота и смрти (...) Њихови циљеви иду и даље. Немачка је хтела ништа мање него да завлада светом.“ Абрамовић скреће пажњу на Теслин аксиом „Сва енергија једног система потиче из спољне средине“ и прави паралелу са византијском политичком доктрином по којој се начело економије и савршеног друштвеног поретка базира/ствара, пресликавајући космолошке законе на социјални и политички план сваке државе. „Једина позитивна последица ужасних ратних последица је што после њих мора уследити период мира“, пише Тесла и додаје: “Ово је последица природног закона по ком су акција и реакција једнаке. А на садашњем ступњу човечанства, на ком нема свести о историјским збивањима и њиховим космолошким узроцима, повремени потреси су још увек природни. Још жешћа битка ће се тек водити у будућности између Истока и Запада.“ Абрамовић посебно истиче Теслину духовност, а када је реч о његовим „пророчким“ научним сагледавањима, између осталог, цитира: „Живимо у једном добу без преседана по техничким достигнућима која нас воде до све потпунијег господарења силама природе и поништавања простора времена. Али овај развитак, иако доприноси нашој удобности не иде у правцу праве културе и просветљења. Напротив, он уништава идеале... Прави разлог националне пропасти је неспособност човечанства да разрешава социјалне, моралне и духовне проблеме.“ Извор: Блиц
