Правда

Пише: Саво Штрбац У недељу, 30. октобра, по затварању београдског Сајма књига, на којем сам провео свих осам дана уз штанд "Веритаса", отворим електронску пошту и међу пристиглим мејловима један ми задржа пажњу. Насловљен као "Отворено писмо мјеродавним!" са поднасловом "Чак и српски гробови дошли на ред", послато из Книна. Потписао га је Драгољуб Чупковић, повратник у Книн и познати српски активиста, са којим повремено размењујем мејлове. Између осталог, у Книну је формирао и српску читаоницу за коју му је и "Веритас", некако с пролећа ове године, послао своја издања и за то добио писану захвалницу. "Официјелна државна установа се дебело потрудила да брише све трагове постојања Срба на овим просторима са новим "патентом" који се можда треба и заштитити па добити награду", стоји у Драгољубовом мејлу, уз који је и прикачен поменути "патент": "Чистоћа и зеленило д.о.о. Трг Олује 9, Книн Обавјест. Ово гробно мјесто нема евидентираног корисника у гробном очевиднику и положајном плану гробних мјеста и гробница, за исто није плаћена гробна накнада 10 (десет) година. Темељем те чињенице, а сукладно чланку 14. Закона о гробљима (НН 19/98, 50/12) ово гробно мјесто сматра се напуштеним и може се поновно додијелити на кориштење. Информације на тел. 022 668-169. Управитељ гробља: Чистоћа и зеленило д.о.о." Из мејла дознајем да је Драгољуб са својом породицом, уочи Свих светих, који се у Хрватској традиционално обележава 1. новембра и Дана мртвих или Душног дана, који пада дан после, када се уређују и посећују гробља, те уз полагање цвећа и паљење свећа одаје почаст и сећа преминулих рођака, посетио книнско Градско гробље, на којем се налази и његова породична гробница, на којој је уочио уредно залепљену "обавест", а затим је и фотографисао. Прошетавши гробљем видео је и на другим, углавном српским гробовима, истоветну обавест. За гробно место своје породице редовно плаћа прописану накнаду, што потврђује и прикаченим рачунима. Није му познато да ли други власници гробница, на којима је затекао исту обавест, уопште знају за овакав генијални изум книнске "Чистоће и зеленила", јер они су или у тим гробницама или не живе у Книну. На једној гробници од црног мермера, чија је фотографија приложена, исписана су имена покојника: Жунић Душан 1909-1973; Жунић Илија 1905-1975; Жунић Мара 1904-1986, а на другој од бетона, много старијој, такође приложеној, не може се прочитати ни име покојника али се јасно чита да је покојник жртва фашизма и да је рођен 1912. а страдао 1944. И на обе је залепљена цитирана "обавест". Коме ли је упућена, Боже мој? Радећи дуго у правосуђу научио сам како се врши достава управних и судских аката и шта значи уредна достава од које се рачунају рокови. Овакав начин доставе, колико ме памћење служи, није прописан ни у једном закону па је самим тим и неуредна, што значи да и нема никакав правни учинак. Али постоји онај други људски, морални, који је много тежи од оног правног. Овај други погађа директно у душу. У поменутој обавести заправо има много цинизма и још више простаклука. Зар није својеврсни цинизам Србима, свеједно живим или мртвима, слати овакву обавест управо из фирме чије се седиште налази на "Тргу Олује", који је и добио име по хрватској акцији етничког чишћења, која је у августу 1995. "одувала" Србе са подручја Книна, међу којима и потенцијалне наследнике оних покојника којима сада прети деложација из породичних гробница? Зар није велики простаклук, управо уочи Свих светих и Дана мртвих, са оваквим писанијама скрнавити гробове и душе покојника који у њима почивају? Зар не би било нормалније и примереније чланици ЕУ да држава о свом трошку на гробове протераног народа, који дуже од двадесет и једну годину лута светским пространствима, бар до њиховог повратка, одржава и њихова гробља, барем до њиховог повратка, и да им барем једном годишње, рецимо на Душни дан, запали свеће. "Зар мене и многе моје сународнике треба и из гробова иселити?" - пита се и већ поменути Србин из Книна, Драгољуб Чупковић и сам одговара: "А ја то тумачим као брисање историје и наставак етничког чишћења". А статистика каже да је у граду Книну по попису становништва из 1991. живело укупно 12.331 житеља, од тога 9.867 (80 %) Срба, 1.660 (13 %) Хрвата и 381 (3 %) Југословена. Двадесет година касније, по попису из 2011, у том граду је живело укупно 15.407 житеља, од тога 11.612 (75 %) Хрвата, 3.551 (23 %) Срба, док су Југословени нестали. Мртви са книнског гробља нису обухваћени наведеним пописима. О њиховој националној и верској припадности говоре гробови, на којима су увелико превладавали они са православним крстовима. Када се деложирају покојници из тих гробова, на њиховим местима изникнуће нека нова надгробна обележја. А то ће, поред извршеног етничког чишћења живих, остварити и, како рече Драгољуб, "брисање историје". Извор: Вечерње новости