На питање да ли је за њега замисливо ширење ЕУ, он је у интервјуу бечком дневнику "Курир" рекао да је за Унију највећег интереса оно што се догађа на Балкану.
"Ми видимо да се Турска тамо бори за освајање терена, вехабијска струја и Руси су такође заинтересовани да добију на утицају. Европа не сме препустити тај терен другима. То за мене значи што брже приступање Србије”, нагласио је Керн, додајући да је њему замислив и пријем Албаније.
Он, како каже, има "веома позитивне емоције према Европи”, али да европске вредности више нису нешто што се подразумева већ се за њих мора борити.
"Сећам се када смо посећивали родбину у Ццешкој и Словачкој или када смо путовали у Италију. Европа значи да нема граница, претреса на царини. Емоције после Трампа показују нам да је Европа заједница вредности која се заснива на демократији, владавини права и људског достојанства. Међутим то све више није нешто што се подразумева, и морамо се за то борити“, поручује Керн.
Он је додао да је мигрантско питање највећи проблем са којим се данас Европа суочава, оценивши да је пут до решења тежак.
Керн је казао да је након референдума о Брегзиту на Генералној скупштини УН имао утисак да многи сажаљевају Европљане под мотом "Европе неће бити још дуго“.
“Међутим, ми смо најуспешнији економски простор света. Испред смо Кине и САД, и било би добро да имамо више европског самопуздања”, сматра Керн.
На констатацију да је још актуелни председник САД Барак Обама упозорио на национализам он је истакао да између Доналда Трампа, Брегзита, Марин ле Пен и Слободарске партије Аустрије (ФПО) постоји директна веза.
“Глобализација је стотине милиона људи довела до сиромаштва. Истовремено произвели смо такмичење међу земљама где се дампингом у платама. Технолошки преокрет, аутоматизација и роботизација повећавају притисак на тржиште рада”, објаснио је он.
Све више људи ради послове од којих више не може живети а просечне плате падају зато што расте број људи који више нису у класичном радном односу, подсетио је он и нагласио да при том десничари нуде само обећања, а не и одговоре на ове проблеме.
Упитан да ли Турска, ако се врати владавини права, има место у Европи он је рекао да демократска Анкара има место у Европи, али не и по сваку цену у ЕУ.
"То би водило ка екстремним економским проблемима. Већ данас се боримо са ширењем ЕУ на исток, који је оптеретио наше тржиште рада. Када је реч о Турској са 80 милиона становника, нисмо у стању да савладамо пријем”, нагласио је канцелар.
Он је казао да ЕУ недостају ефикасни механизми одлучивања, и да је дрги проблем у еврозони, где нема прави концепт, те да сада, због евра, постоји још већи диспаритет између запада и југа.
Према његовом мишљењу, Брегзит ће послужити као катализатор, додајући да ће многима бити јасно зашто земље подржавају ЕУ и рекао да је он ватрени „аустријски Европљанин“.
У Европи је, како истиче, неопходно више лојалности и солидарности која је у опадању.
На питање да ли је Русија партнер ЕУ Керн је казао да је Москва важан економски партнер, са којом је много шта повезује и којој је Аустрија историјски гледано за много тога захвална.
"Економски гледано било би важно да се укину санкције. Оне треба да буду преиспитане. Међутим очување европских вредности мора бити вредније од краткорочног економског успеха”, казао је он.
На могућност да Марин Ле Пен победи на председничким изборима у Француској Керн указује да, ако у једној од кључних земаља ЕУ десничарски демагози преузму власт, долази до великог проблема.
"Економска штета коју неко као Ле Пен може направити не може се ни проценити. За нас би то значило велики губитак благостања, и Европа и Аустрија би биле сиромашније”, оценио је он.
Извор: Танјуг
