Пише: Мирослав Лазански Како је нестало оружје из магацина војске у Остружници – вероватно ће утврдити истрага. Је ли магацин претходно „типован”, па онда обијен, или је неко на „фин” начин усред дана украо оружје? Да ли је магацин стражарски или само камерама обезбеђиван, или је у питању комбинација – и каква? Не бих од те крађе правио спектакуларну причу, пре двадесетак година са једног нашег војног полигона, такође слабо чуваног, украден је тенк М-84, који је затим под окриљем ноћи пребачен у војску Републике Српске. Како је то тада била братска помоћ једног нашег патриоте браћи са друге стране реке Дрине, нико од тога није правио драму.
Године су пролазиле, ратови су се завршили, ми одлучили да никада више не ратујемо, али шта ћемо са оружјем које се затекло? Нешто продасмо, нешто поклонисмо, нешто истописмо, али свеједно претекло је још доста. И то што је остало, а хвала богу има га још, нагурасмо у магацине. Кад тамо нови проблем, ко ће да чува те магацине? Камере? Доста непоуздане, могу и да се покваре баш кад не треба.
Да магацине чувају војници по уговору? Неће, скидају се из службе, за 32.000 динара плате неће да раде, па ни да чувају магацине. Да их чувају водници и заставници за сличну плату? Да видимо физичке способности већине водника и заставника. Част изузецима, али већина не би истрчала 100 метара ни за 50 секунди. А заставници и водници размишљају не само о магацинима с оружјем већ и о положајним групама у војсци. Па заставник 17. положајне групе са 39 година радног стажа има на ту групу 26.000 динара, односно укупну плату од 46.630 динара, онемогућено му је даље напредовање, јер више и нема формацијског места заставника прве класе, осим првих подофицира у јединицама који су једини заставници прве класе у војсци. Укинуто 2007. године са славном реформом оружаних снага Србије. Од јануара 2017. тај заставник биће у 19. положајној групи са 23.000 динара, што значи да неће имати ни тих 46.630 динара плате. А треба помно да чува магацине да оружје не буде покрадено и да, што се тиче животног стандарда, дисциплиновано дели укупну судбину просечног грађанина Србије. А просечни грађанин Србије, јелте, чува магацине с оружјем и у опису посла му је да је спреман и дужан и живот да положи на радном месту. Због десет пиштоља и седам „калашњикова”?
Кад сам недавно указао на потребу да озбиљно размотримо активирање редовног служења војног рока, неки стручњаци из Министарства одбране изнели су податак да би то коштало око седам милијарди динара. Не знам јесу ли се шалили, али то је мали износ у поређењу с оним што се добија. Потпуно професионална војска увек је скупља од комбинованог система попуне оружаних снага. Потпуно професионалне армије могу себи да дозволе само богате земље, или државе у колективном систему безбедности. То су војне импликације, о политичким можемо да се споримо. Служење редовног војног рока јесте традиционална култура српских оружаних снага. Која је прекинута демократским променама 2000. године. Па по узору на неке земље НАТО-а, а прописи НАТО-а постали су управо после 2000. свето писмо војске Србије, дакле по узору на НАТО оформили смо и војни синдикат. Пошто су војници, подофицири и официри преко ноћи постали „службеници, чиновници државе у униформи”. Како службеници, или како би то бивша браћа Хрвати рекли „намјештеници”, имају право на синдикално окупљање, односно право на штрајк, гле сада смо као изненађени и, заправо, скоро увређени што је то војни синдикат и најавио. Незадовољни положајним групама и квалификацијама да треба да сносе тежину економског тренутка земље. Увели сте војни синдикат по моделу НАТО-а, а „заборавили” да тај модни детаљ оружаних снага Србије укинете 2012. године. И сада управо они који на сав глас већ годинама лобирају за НАТО изненађено тврде да НАТО преко војног синдиката покушава да руши премијера Александра Вучића. Откриће...
Ако су војска и полиција најважније институције суверенитета ове земље, онда војска и полиција морају да имају приоритет у материјалном вредновању. И грчка економија има велике проблеме, али грчка војска има сјајне плате и супермодерно оружје. Ствар схватања и приоритета.
И да не заборавим, у Бриселу је потписано приступање Србије борбеној групу ЕУ „Хелброк”. Борбену групу чине војни састави из Бугарске, Румуније, Грчке, Кипра и Украјине. Србија ће у ту борбену групу деташирати вод војне полиције, групу за цивилно-војне односе и до пет штапских официра. Имам неколико питања с тим у вези: које је тачно оперативно подручје те борбене групе, да ли Србија задржава националну команду над својим војницима и официрима унутар те борбене групе, да ли се српски војници унутар те борбене групе могу наћи и на Црном мору мимо воље Београда, или не дај боже и на Балтику, зашто се група зове борбена и ко све то плаћа? Наивно. Извор: Политика
