Конференција је трајала од 1. до 21. новембра 1995. године. Главни учесници су били босански председник Алија Изетбеговић, српски председник Слободан Милошевић, хрватски председник Фрањо Туђман, затим главни амерички посредник Рицхард Холбруке и генерал Весли Кларк. Споразум је званично потписан у Паризу 14. децембра.

Ипак, након скоро четврт века потребно је направити осврт и видети шта нам је донео Дејтонски споразум после толико времена и на којој се позицији налази.

Аналитичар Божо Спасић каже да је несумњиво то да је потписивање Дејтонског споразума значило завршетак рата.

- Ако бисмо могли да одаберемо који документ је био користан, докуменат који је веома био значајан за све народне на простору БиХ онда је то Дејтонски документ који је донео прекид рата – каже Спасић и додаје да је неспорно да Срби никако не могу бити незадовољни овим споразумом, јер напросто сама чињеница да кад год наступе одређене несугласице, сумње, вербални сукоби у БиХ, свако извлачи из фиоке Дејтонски споразум.

- Мислим да су га до сада најчешће Срби извлачили с обзиром да је од тог тзв. муслиманског фактора увек било притисака да се умањи значај Дејтонског споразума, практично да се умање и оне одредбе које су ентитетима дале одређене надлежности – рекао је Спасић за наш сајт.

Хрвати најнезадовољнији јер нису добили никакав значај

Када су у питању Хрвати, саговорник каже да су они потпуно незадовољни Дејтоном, јер, како каже, њихов велики вођа Фрањо Туђман на крају „своје баладе“ није успео да за Хрвате у БиХ добије ентитет.

- Дакле Хрвати могу бити најнезадовољниији јер нису добили никакав значај у смислу државности – наглашава аналитичар.

У ништа бољој позицији нису ни Босанци. Дакле, када су они у питању и њихово руководство ствари стоје овако: они су потписали тај споразум и он је донео мир, али њихове амбиције су биле много веће, а то је био захтев за централну државу.

- Све у свему када се сабере, Дејтонски споразум је један врло користан докуменат и Србија као гарант тог Дејтонског споразума заправо ће инсистирати да се он и даље примењује, и сада ми можемо са сигурношћу тврдити да следећих 20 година неће бити неких већих промена унутар Дејтонског споразума, обзиром на чињеницу да би та промена споразума значила и распад и поновни сукоб на том простору – објашњава Спасић.

С друге стране, аналитичар Томислав Кресовић се не слаже у потпуности са Спасићем. Наиме, он се сложио да је Дејтонски споразум у оно време донео мир на Балкану, али се он од 1995. године значајно изменио и променио своју визуру у односу какав је био.

- Република Српска је под Дејтонским споразумом имала много шира овлашћења, имала је своју војску, али дошло је до смањења овлашћења РС и јачање Федерација БиХ, односно да постоји заједничка војска.

Кресовић у свом излагању најављује Дејтон 2, односно промене могућег статуса ентитета у БиХ, конкретно РС и стварање услова за неку врсту државотворне самосталности Републике Српске, те се реално може очекивати у наредном периоду од 5 година изјашњавање у Републици Српској за облик самосталности и за шире повезивање са Србијом. 

- Дејтонским споразумом Србија је добила једну обавезу заштите Републике српске и на економском и политичком плану, а са друге стране РС је постала чвршћа и повезивању и деловању према Србији и према Руској Федерацији - завршава Кресовић.

Иако су многе ствари биле договорене, Дејтонски споразум је био проглашен неуспелим пола сата пре затварања конференције пошто босанска страна није хтела да прихвати финалну нагодбу. Споразум је ипак успео након што је у задњем моменту донесена одлука да ће се арбитража у вези са брчанским коридором одрадити у накнадном периоду.

Извор: Медији