Она би могла четврти пут да буде изабрана за немачку канцеларку - ако је уопште још могуће нешто предвидети, пише у коментару Фолкера Вагенера.
„Она би, без обзира на губитак подршке у сопственим редовима, и вероватно још слабији СПД, поново могла да оформи велику коалицију. Али, да ли би то заиста била воља бирача, прави одговор бирачима који гласају из протеста”, констатује се у тексту.
Њен проблем је, како се наводи, што је као особа са својом Унијом ЦДУ/ЦСУ и даље број један на наредним парламентарним изборима, али би била канцеларка на једној прилично поларизованој политичкој сцени.
„Дакле, најтеже године за њу тек долазе. А и питање је, да ли ће Ангела Меркел моћи сама да одлучи о томе када више неће бити канцеларка”, констатује се у коментару.
У тексту се напомиње да „краљица Немачке” овај пут полази из дефанзиве, ослабљена, а њена политика је одавно спорна.
У коментару се наводи да је Меркелина била прича о успеху, но данас многи више нису сигурни шта би могли да очекују од ње.
„То је ишло добро све док је свет још био у реду, у времену пре избегличке кризе, пре Брегзита, пре Трампа... Сада мора да се докаже у олујним временима. Јер, мали број незапослених, пристојан привредни раст и солидно стање у државној каси не умирују више све грађане. Немачка, Европа и свет су се поларизовали. Дошла су немирна времена, а тешких партнера је све више”, констатује Вагенер.
С обзиром на све то, Ангела Меркел би сада, како пише „Њујорк тајмс”, више него икада, требало да преузме улогу „последње бранитељке либералног запада”.
А да би то могла да буде на дуге стазе, она мора за то да добије потребну већину у септембру следеће године.
Све што се догодило пре 2015, пре великог таласа избеглица у Немачкој, више од 10 година је било материјал од којег је писана прича о Ангели Меркел: прича о детињству, младости и студирању у ДДР-у, протестантском пореклу, мало политике, али зато назнаке некога ко марљиво стреми ка циљу.
Када је Хелмутру Колу пао ореол због још увек неразјашњене афере око финансирања партије, Меркел наступа храбро и 2000. године преузима водство ЦДУ. То је био тренутак рађања мита званог Меркел који на узлазној путањи остаје све до лета 2015.
Од тада је стварност бржа од политике. Она је више пута зажалила због оног што у другој половини 2015. није хтела да види и да заустави - неконтролисани долазак стотина хиљада избеглица. Већ тада се чуо глас: Зна ли она шта ради?
У коментару се оцењује да Меркелова није успела да историјски тренутак скрене у правцу реалне политике. Она је против себе окренула ЦСУ, преоптеретила савезне покрајине и посматрала како стварни и ирационални страх у деловима друштва расте и бесне грађане наводи у десницарску партију Алтернатива за Немачку.
И у својој партији Меркел губи подршку грађанског конзервативног крила, а у сестринској партији из Баварске, ЦСУ, у међувремену не желе више сви да је подрже у изборној кампањи и лепе плакате.
Ништа другачија ситуација није ни у Европској унији када је реч о губитку репутације. Она је прво отворила немачке границе за стотине хиљада избеглица и потом, без претходног договора са партнерима у ЕУ, захтевала да се избеглице распореде по земљама Уније.
Извор: Танјуг
