На грбу обновљене Византије налазила су се четири слова "β" која имају идентичан облик са ћириличним словом "В". Реч је о акрониму мотоа династије Палеолог тј. мотоа Византије: "Цар Царева, Царује над Царевима“ ("Βασιλεὺς Βασιλέων, Βασιλεύων Βασιλευόντων“).
Овде се мисли на Исуса Христоса - цара небеског, који царује над свим царевима света.
Деспот Стефан је увео варијацију овог грба и уместо четири "β" ставио четири "С". Визуелно изгледали су скоро идентично, а реч је била о почетник словима имена Срба.
Крст са оцилима је, уз двоглавог белог орла, најзначајнија хералдичка фигура која чини традиционални грб наше земље, а ево и објашњења његове симболике
Србија у средњем веку није имала свој посебан државни (земаљски) грб јер се сматрало да су застава и грб владара симболи државе којом он влада, а крст са оцилима између кракова почео је да се приказује као грб Србије тек у Илирским грбовницима с краја 16. века.
Из фиктивне хералдике овај грб преселио се у српску практичну хералдику 18. века и представља грб или део грба Србије све до наших дана.
Извор: Dnevno.rs
