Пише: Пепе Ескобар
Спектакуларни пораз неолибералконске (од термина неолиберализам и неоконси; прим. прев.) Демократске партије – заробљене од клинтоновске кеш машинерије – у суочавању са Трамповим феноменом готово извесно ће довести до радикалне преоријентације ка, још једанпут, њеном природном гласачком телу – америчкој радничкој класи и прогресивним реформистима.
Мајкл Хадсон инсистира да је то једини излаз: „Да ли ће само стајати по страни и допустити да партију након Хилариног пада зароби Голдман Саксова Сити груп банда Роберта Рубина, која је подржавала Клинтонову и Обаму?“
Хадсон наводи да је за демократе једини излаз повратак старој доброј крилатици „То је економија, будало!“ („It’s the economy, stypid!”). Ово повлачи једну пикантну контрадикцију. Управо та реченица је била победоносна мантра Била Клинтона у динамичним 90-тим. У 2016. Бил је наизглед био игнорисан у Хилариној кампањи, хендикепираној Подестом и Викиликсом.
Поврх тога, судећи према Хадсону, раскид са неолибералном опсесијом „мора почети од администрације Била Клинтона, пријатељски настројене према Волстриту, „како би се посао довео до краја“. Једина нада за демократе је да „ураде оно што је британска Лабуристичка партија урадила кад је почистила Блерове тачеристе“.
Њујоршки пословни/инвестициони извор са јаким везама у америчком естаблишменту који је наговестио Трампову победу недељама пре него што се догодила предлаже радикално другачији приступ:
„Трамп би требало да се састане са Билом Клинтоном да поразговарају о његовим идејама подршке иновацијама које креирају нове индустрије, што је разлог због којег је Клинтонова владавина била толико успешна. Напустио је кабинет са рејтингом од 65 одсто упркос скандалу са Моником Левински. Бил ми је рекао да је плански створио dot.com еру са циљем спонзорисања иновативних идеја и да није марио због тога што је 98 одсто нових старт-ап компанија пропадало, све док је преосталих два одсто вукло економију напред. До те мере је био успешан да је оставио огроман буџетски вишак, који је Буш јуниор потом спискао у суманутим ратовима. Можете ли да замислите како трошите 3.000 милијарди долара на проналажење једног човека у Авганистану или имагинарног оружја за мосовно уништење у Ираку?“
И то нас доводи до Керола Киглија: „Кигли је био учитељ Била Клинтона, којег је поменуо у свом инаугурационом говору. Написао је важно дело Еволуција цивилизација, у којем се бави утицајем технолошког напретка на стимулисање економије. Веома досадна, али важна књига. Након што сам је прочитао, разговарао сам о њој са Билом и приметио да је зна напамет. Рекао је да је та књига темељ целе његове политичке каријере и навео да је кључна ствар разумети како подстицати иновације борећи се са институционалним предрасудама против промена.“
Бил Клинтон би без проблема прихватио да увери Трампа у важност иновација за америчку економију, имајући на уму да технолошки напредак (на пример, роботика) не подразумева увек отварање нових радних места.
Међутим, Бил би потпуно другачије реаговао кад би морао да призна како казино-капитализам Волстрита мора бити стављен под контролу, будући да је он отворио ту Пандорину кутију. Наш извор предлаже да Трамп поступи сасвим другачије:
„Једноставно решење је да се одвоје банкарске позајмице од свих других активности, како је налагао Глас-Стигалов закон. Банке не би смеле да тргују у страним валутама, дериватима итд. Смеле би да позајмљују искључиво фабрикама. Кључ је да се FED натера да банкама дозволи позајмице само за продуктивне инвестиције, а не за финансијске спекулације. Укинуо бих све маргиналне банкарске позајмице. Осим тога, Комисији за хартије од вредности (SEC) би требао да буде поверен задатак спречавања употребе новчаних позајмица за манипулацију тржиштем“.
Назовите то вишим поретком од Трамповог торња.
Чак 47 одсто америчких бирача није искористило своје право гласа 8. новембра. За Трампа је гласало, грубо речено, око 25,5 одсто укупног броја уписаних бирача, што је заправо мање од Хилариних 25,6 одсто. То значи да он де факто има мандат четвртине Американаца. То и није баш претерано висока популарност. Кључно питање је да ли ће трампономика (Трампова економска политика; алузија на чувену Реганову „реганомику“; прим. прев.) бити у стању да макар донекле обузда најдивљије аспекте неконтролисаног неолиберализма.
Мајк Дејвис, аутор књига Град кварца и Планета фавела, наводи да је немогуће помирити економске тегобе миленаралаца са страхом старије белачке радничке класе. Он сматра да решење није у „трампизму“, него у „демократском социјализму“, који би покренуо нови њу дил, истинску „Економску повељу о правима“ (Повеља о правима – на енглеском “Bill of rights“ – je колективни назив за првих десет амандмана на Устав САД; прим. прев.). Нема шансе да ће републикански Капитол хил (део Вашингтона у којем се налази Конгрес САД; прим. прев.) допустити Трампу да изведе неки рузвелтовски (Френклин Делано Рузвелт) трик.
Ноам Чомски је прагматичнији. Он примећује како „првобитна реакција пословног света открива да Биг фарма, Волстрит, војна индустрија, енергетска индустрија и сличне дивне институције очекују веома светлу будућност“.
Али постоји бар једна веома позитивна ствар; Трамп је предложио инфраструктурни програм вредан 1.000 милијарди долара – копирајући оно на чему Кина ради већ дуже од деценије. Чомски наводи да је то у суштини Обамин стимулативни програм који је одбијен у Конгресу под изговором да би довео до експлозије дефицита. Много већа експлозија ће се догодити уколико Трамп изгура шта је наумио, с обзиром да је предложио „радикално смањење пореза за богате и корпоративни сектор и повећање буџета Пентагона“.
Постоје, додуше, две опције. Прва је да се просто игнорише надимање балона дефицита у складу са максимом Дика Чејнија: „Реган је доказао да је дефицит неважан“. Друга је варијација прве, према предлогу Елен Браун, штампајте колико год новца је потребно да се изгради сва неопходна инфраструктура.
Волстрит је масовно гласао против Трампа. Бил Клинтон је био њихов Отац, Син и Свети дух. Будући да су сада термини „левица“ и „десница“ и „прогресивци“ и „популисти“ готово у потпуности обесмишљени, можда наговорање Била Клинтона да сврати до Трамповог торња није тако лоша идеја.
Извор: Sputnik International/ Нови Стандард
