Многи говоре о проблематичним ставовима новог америчког председника Доналда Трампа, који сматра да САД не морају да поштују своје обавезе као државе чланице војног пакта.

Он је у кампањи говорио да да под његовим водством САД неће аутоматски бранити неку другу чланицу НАТО пакта ако буде нападнута, што би требало да буде основна обавеза сваке чланице највећег и најмоћнијег војног савеза на свету. Када су Трампа упитали да ли би бранио државу чланицу НАТО-а ако је нападне Русија, он је одвратио "ако су испунили своје обавезе према нама, онда да".

Сада кад је постао председник САД, постоји страх у Европи да јој САД неће притећи у помоћ.

Трамп инсистира да би европске државе требало да троше више новца на одбрану својих граница и оштро је критиковао "стари континент" јер је допустио да се десе терористички напади.

„"Налазимо се пред највећим изазовима за нашšу безбедност у читавој генерацији. Сада није време да се доводи у питање вредност партнерства између Европе и Сједињених Дрžжава", изјавио је Генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг.

Према његовим рецима, "за последњих неколико година ситуација са безбедноšћу се „драматично погоршšала" због Русије и нестабилности на Блиском истоку и северу Африке. Јенс Столтенберг ургирао је, након разговора са Трампом, да све чланице војног савеза обезбеде потребан новац за "осигуравање трансатлантске везе", коју Доналд Трамп планира да пресече уколико чланице не почну да издвајају два посто БДП-а за финансирање Алијансе. Од свих 28 земаља чланица НАТО само САД, Велика Британија, Пољска, Естонија и Грчка испуњавају обавезе према Алијанси у виду издвајања прописане суме новца. Американци доприносе највише са 3,6 % БДП, пише у годишњем извештају НАТО. Да ли ће лидери европских земаља пристати на то, остаје да се види. Међутим, треба узети у обзир чињеницу да се многе државе чланице НАТО суочавају са бројним финансијским изазовима и економским проблемима. Осим тога, НАТО је забринут и због Трамповог става према Русији и дивљењу које је исказао према Владимиру Путину. Ипак, Доналд Трамп није највећи проблем НАТО. Као што смо могли да видимо, он је своју реторику из кампање знатно ублажио откако је постао председник САД, и није му страна драстична промена ставова.

Брегзит

Излазак Велике Британије из ЕУ не слаби посвећеност британских политичара НАТО-у. Далеко од тога. Они су рекли да ће наставити сарадњу по питањима безбедности и остати део НАТО. Проблем је то шта је референдум у Британији показао целом свету - да и међународне организације са дугим стажом постају рањиве уколико не обраћају пажњу на вољу народа. Постоји велика разлика између ЕУ и НАТО. Док је Брегзит "мала рана" за ЕУ, а већи проблем за Велику Британију, ослабљени НАТО би био проблем за све њене чланице. Брегзиту су се обрадовали многи ултрадесничари у Европи. Како расте подршка десници, расте и могућност организовања нових рефрендума за напуштање ЕУ. Многи десничари и њихови лидери одбацују вредности које пропагира ЕУ и окрећу се Русији. Ту лежи још један проблем за НАТО. Уколико државе Европе реше да напусте НАТО или да не испуњавају своје обавезе као чланице, Русији се отвара простор да јача и можда прошири територију. Док се Британија бори са изазовима Брегзита, још увек није јасна каква ће њена спољна политика бити. Велика Британија је деценијама важила за посредника између САД и Европе, па је сада та веза постала несигурна. Осим САД, Велика Британија је једини члан НАТО који важи за "нуклеарног гаранта мира". Француска, једина друга европска чланица НАТО која има нуклеарно оружје, не жели да га дели. Уколико би САД неким случајем остале једини "нуклеарни гарант мира" у НАТО, то би забринуло остале чланице.

Ердоган и пуч у Турској

Након што је у јулу у Турској покушан војни удар, уследиле су многе драстичне промене у тој држави, чланици НАТО. Турска има јединствени положај у НАТО - има границу са Сиријом, контролише улаз у Црно море, има прилаз Кавказу и једина је већински мулиманска држава чланица. Због свега тога Турска има значајну улогу у Алијанси. Међутим, због сумње да су умешани у пуч, смењени су и похапшени бројни војни званичници чиме је знатно ослабљена турска војска. Многи лидери земаља НАТО су критиковали Турску због чистке, а и турска власт је љута на Запад јер је није подржао. Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган је љут на САД и Европу јер сматра да подржавају пучисте на челу са Фетулахом Гуленом, који живи у Америци. Запад је забринут због ситуације у Турској, али су мале шансе да ће НАТО искључити Турску из савеза, због њеног геополитичког значаја. Оно што такође брине НАТО јесу обновљени односи Турске и Русије, који су били веома лоши након што је прошле године руски авион оборен у Сирији. Анкара се окренула Москви након пуча и две државе су наставиле са сарадњом у разним областима. Ердоган се недавно више пута састао са руским председником Владимиром Путином, што се сигурно не допада Западу. Две земље су договориле и да у Сирији неће ометати једна другу у интервенцијама, као и то да ће редовно размењивати податке о планираним акцијама како случајно не би дошло до одређених несрећних случајева. Недавно је саопштено да Турска разговара са Русијом о потенцијалној куповини противракетног система "С-400".

Путин

Русија је у последње време више пута демонстрирала своју војну моћ. Након што је анектирала Крим и даље подржава сепаратисте у Украјини, а сада учествује и у рату у Сирији. Москва подржава режим сиријског председника Башара ал Асада и уз њену помоћ владине снаге оствариле су значајан напредак у Алепу против побуњеника. Русики ваздушни напади су усмртили многе џихадисте, али је са Запада критикују да неселективно врши бомбардовања и да страда и велики број цивила. Оно око чега се Русија и Запад не слажу у Сирији јесте то што Запад подржава побуњенике, а Русија захтева да се јасно разграниче умерени побуњеници од џихадиста. НАТО осећа претњу од руске војске и у последње време обе стране гомилају оружје и војску у Источној Европи. Балтичке земље, чланице НАТО, осећају се најугроженијима због близине Русије и њихови политичари шире антируску хистерију. Помно су праћени и руски бродови док су пловили ка Медитерану и Сирији. НАТО жели да се прошири, што се Русији не допада. Русија је зато на подручју Калињинграда, своје балтичке енклаве, почела да размешта балистичке пројектиле кратког домета. Калињинград је издвојена руска област смештена између Пољске и Литваније, у чијој близини НАТО већ неко време гомила своје снаге како би Москви дао до знања да чврсто стоји уз своје државе чланице које страхују од руских војних провокација па чак и инвазије или у најмању руку украјинског сценарија. У НАТО-у притом инсистирају да све што чине је одбрамбене, а не офанзивне природе. НАТО је забринут и због тога што руског лидера Путина подржавају многи светски политичари и зато што расте његов утицај у Европи. Било како било, поједини стручњаци кажу да је ово била једна од најгорих година у историји за НАТО и поставља се питање да ли ће Алијанса доживети свој 70. рођендан. Извор: Блиц