Тај референдум би могао да доведе до оставке премијера Италије Матеа Ренција, једног од лидера “нове Европе“, уз Ангелу Меркел и Франсоу Оланда.
Наиме, тамо се 4. децембра одржава референдум о уставној реформи. Премијер Матео Ренци нада се да би у случају позитивног исхода држава напокон постала стабилнија. Италија је, наиме, у неких 70 година променила 63 владе.
Садашњи систем два равноправна дома парламента би требало да се укине, а моћ Сената би била ограничена. Посланици више не би могли тако једноставно да руше владу и трајно блокирају доношење закона. То би ојачало позицију владе.
Притисак на Ренција са свих страна
Италијански парламент има 951 посланика - и трећи је по величини на свету. Равноправност два дома доводи до тога да се доношење закона може отезати у недоглед. "Чак и ако се у неком закону желите да промените само зарез, то да мора прихвати и други дом парламента", објашњава за ДW Франко Павончело, политиколог са универзитата Џон Кабот у Риму.
Површно гледано, избор на референдуму је једноставан: ако бирач заокружи "да", подржава владајућу Демократску странку. Ако се одлучи за "не", спречава владу у учвршћивању њене моћи. Премијер Ренци је најавио оставку, ако се већина грађана одлучи против реформе. "Он је уставно питање претворио у политичко - то је врло незгодно", каже Павончело.
Према последњим испитивањима јавног мњења, већина не жели уставне промене. Но Брегзит и Трамп су показали да се анкетама не мора веровати. Чињеница је да је Ренци притиснут с две стране: против њега су и десно крило под вођством бившег премијера Силвија Берлусконија и левичарска странка Пет звездица (М5С).
"Стратешки гледано, било је погрешно искористити референдум за изгласавање поверења влади", сматра Лука Верцичели, политиколог из Сијене. "Парадокс је да Ренцијеви противници долазе и из његове странке."
Наде се полажу у неодлучне
"Десни центар, радикална левица, мале странке, чак и демократи - сви су против њега", каже Верцичели. „А ако свргну премијера, те групе ће морати да одлуче како даље. Но оне нису у стању да се сложе се око било чега, осим око гласања против на референдуму. Ако противници победе, то бити скупо плаћена победа. Јер, опозиција већ одавно зна да је уставна реформа неминовна. Референдум је јединствена прилика за промене", упозорава Верцичели.
Он је забринут због јачања десних и левих популиста у Италији и сматра да би то требало да узнемири Европу исто као развој догађаја у Великој Британији и САД. Верцичелли се боји да ће уследити нова фаза економске несигурности и то у земљи чији јавни дуг сада износи 135 посто БДП.
Но према анкетама, сваки четврти Италијан је још увек неодлучан. Један од њих је 31-годишњи Николас Б. са североистока Италије. "Када бих сада бирао, гласао бих против", каже у разговору за ДW и додаје да су Талијани скептични према иновацијама и променама. И он сматра да нешто треба да се промени, но противи се ограничењу моћи Сената. Такође је уверен да поједине економске мере ЕУ последњих година угрожавају животни стандард у Италији.
А Ренци се сада бори за подршку и скоро свакодневно упућује очајничке апеле неодлучнима да гласају са "Да". Иначе, шеф његове кампање је Џим Месина, који је исти посао обавио и за Барака Обаму 2012. године.
"Ренцијев табор се нада да ће неодлучни бирачи ипак рећи "да" јер желе спречити да на власт дође неискусни покрет Пет звездица", каже политиколог Павончело. Али након 63 владе за 70 година, Италијане још мало више нестабилности сигурно неће избацити из такта. Извор: Дојче Веле
