Још од петооктобарских промена 2000. године све партије на власти добијале су изборе на политици приступања ЕУ, а тако је било и на претходним априлским изборима. Ипак, поједини државни званичници ових дана, пре било каквог условљавања из Брисела, сами постављају дилему коме ће Србија прићи - ЕУ или Русији, иако је она одавно разрешена.
Њу је пре два дана поново у центар пажње ставио министар спољних послова Ивица Дачић, наводећи да Србија не треба да ради ништа што није у њеном интересу. - Не дај боже да Србија бира између Русије и ЕУ. Па ви знате да ће Србија увек да изабере Русију. Не треба да дођемо у ситуацију да бирамо - истакао је Дачић. Оваква изјава уследила је након застоја у преговорима са ЕУ и потешкоћама у дијалогу Београда и Приштине, у којем се од Србије траже уступци на које српске власти за сада не пристају. Такође, приближава се и тренутак у којем ће Србија пред отварање поглавља 31 о спољној политици бити притиснута да се политички и војно дистанцира од званичне Москве. Иако се повремено спекулисало да ће се од власти у Београду затражити да уведу санкције Русији, тај услов још није дошао на дневни ред и вероватно ни неће до тренутка учлањења у ЕУ. 
- Европски стандарди живота и рада и свеобухватне реформе, који ће нас довести до чланства у ЕУ, стратешки су циљеви Владе Србије и за то смо од грађана добили јасан мандат на недавним изборима. Влада жели и добре односе са Русијом - наводи Јоксимовићева. Да је улазак у ЕУ стратешки циљ за Србију, више пута је рекао и Александар Вучић. Последњи пут, пре шест дана, он је у телефонском разговору са високом представницом ЕУ Федериком Могерини нагласио да је "наставак европског пута Србије од суштинског значаја, не само за политичку, већ и за економску будућност Србије". Други државни функционери из Немањине 11 јуче нису желели да коментаришу изјаву министра спољних послова, уз објашњење да је вероватно "била намењена његовим бирачима". 
- Делом је намењена и домаћој јавности и требало би да покаже да Србија није спремна да реагује на спољне притиске. Ипак, она није утемељена на реал политици. Сви избори су у последњих 16 година добијени на политици евроинтеграција. Без обзира што подршка ЕУ у српском јавном мњењу у неким тренуцима слаби, чим се остваре позитивни кораци она ојача - наводи Јоксимовићева. Да Дачићева изјава о дилеми ЕУ и Русија није став Владе, сматра и Бојан Клачар, извршни директор Цесида. Он каже да се Србија већ определила, али да како време буде пролазило, њена спољна политика мораће да се усаглашава са европском. - Дилема ЕУ или Русија не постоји, јер се Србија већ определила за евроинтеграције, али уз истовремено одржавање добрих односа са Русијом. Мислим да је она била намењена потенцијалним бирачима СПС-а и мало је емоционално обојена у контексту последњих догађања - наводи Клачар и додаје да би политичари, а нарочито високи државни функционери, требало да се суздрже од тешких речи у тренуцима када постоје одређене тензије, а нарочито оцена коме се приклонити. Извор: Блиц
Јоксимовићева: Због ЕУ добили мандат од грађана
А шта о Дачићевој изјави мисле високи државни званичници? Да ли се слажу са његовом тврдњом да Србија бира Русију пре ЕУ? Јадранка Јоксимовић, министарка за евроинтеграције, у изјави каже да не види потребу за таквим дихотомијама и "изборима"."Боља позиција у преговарачком поступку"
Александра Јоксимовић, председница Центра за спољну политику, сматра да је Дачићева порука пре свега упућена западним партнерима у покушају да обезбеди бољу позицију у преговарачком поступку.
