За разлику од званичног Београда, који је донекле помогао Милу Ђукановићу да све одигра како је испланирао, Русија му је све лоптине вратила назад.
Преносимо вам део емисије РИСИ ТВ у којој су о целој ситуацији разговарали Александар Крутов, главни уредник часописа „Руски дом“ и Никита Бондарев, руководилац групе РИСИ за Балканске студије.
Крутов: Не престају разговори о „државном преврату“ у Црној Гори. Наводно је група грађана Србије намеравала да заузме Скупштину (Црне Горе) и да започне пуцњаву међу демонстрантима да би могла да изведе јуриш на парламент. Тврди се да је била планирана таква `операција` и да то није прошло без `руке Москве`. Шта се тамо заиста догодило?
Бондарев: Црногорске власти су прво ухапсиле 10 грађана Србије, па потом још 10. Потом осам од њих пуштају. Како се чини, све ће их ослободити или пустити уз потписане одређене обавезе. Међу ухапшима су и две жене у годинама за пензију – од 60 и 62 године. Плус неколико мушкараца који су такође у озбиљним годинама и неколико сасвим младих – од 18 и 19 година. Све су то људи са мирољубивим професијама – аутомеханичари, наставници физичког... Нико међу ухапшенима нема диверзантско искуство нити је служио у командоским јединицама.
Сви ти људи су се неким личним пословима нашли у Црној Гори, у посети рођацима. Сви осим једног: главног осумњиченог, Браислава Дикића, који је раније био начелник српске Жандармерије. Међутим, треба имати у виду да је то сада тешко болестан човек са раком у терминалној фази. Зато критичари целе те маскараде, тог шоуа, указују да је он могао пристати да учествује да би дошао до новца за лечење.
Крутов: Желите ли да кажете да је то била провокација коју је могла организовати сама Ђукановићева власт? Бондарев: Апсолутно је евидентно свим посматрачима – чак и незаинтересованим људима – да је хапшење тих „завереника“ било једино у Ђукановићевом интересу. Јер, он је – користећи тврдње о наводном покушају завере и наводном покушају преврата - на дан избора на целој територији земље фактички увео ванредно стање. Јер, бирачка места су чували специјалци, а на многа од њих нису пуштали ни независне посматраче ни новинаре. Још су биле изведене различите манипулације и махинације са гласачким листићима. У неким теже доступним местима били су искључени телефони, а по целој земљи – социјалне мреже, месенџери и интернет. Зато црногорска опозиција говори да су избори одржани у условима државног терора. Цела црногорска опозиција – а то су две групације са унеколико различитим програмом – издала је заједничко саопштење да су избори одржани у условима државног терора и да се изборни резултати не могу сматрати важећим. Крутов: А шта је фејком да је у осујећивању тог „преврата“ помогла Служба безбедности Украјине? Бондарев: То је већ друга етапа те фрапантне ’историје’. Кад су сви већ помислили да јој је дошао крај, испоставља се да није ни издалека крај. Неки црногорски листови су објавили да је у Србији, односно на граници Србије и Црне Горе задржан одређени број ’руских диверзаната’ – то ли три, то ли четири човека – који је тобоже и требало да руководе диверзантским групама формираним од Срба чији је задатак био да у Црној Гори изведу државни преврат. Ту информацију су брзо прештампали неки српски таблоиди, као и формално прилично респектабилни руски лист „Комерсант“. Пошто није могао да се позове на изворе који би бар у некој мери заслуживали поверење - позвао се на српску жуту штампу и неке потпуно прозападне српске аналитичаре. Крутов: А шта је са влашћу? Бондарев: Власт то није званично потврдила. Министар унутрашњих послова Небојша Стефановић био је изричит да никакви руски диверзанти нису на територији Србије ни упапшени ни депортовани. Исто су саопштили и Амбасада Русије у Београду и Министарство иностраних послова РФ. А шта се ставарно догодило у Србији 15. октобра? Били су приведени неки високи сарадници Министарства унутрашњих послова Србије, али не по оптужби за сарадњу са Русијом већ за сарадњу са САД, са CIA. По одлуци поменутог Небојше Стефановића, ухапшена су двојица и против њих се води истрага. Стефановић је чак рекао да то нису просто два човека већ велика мрежа западних агената утицаја у српским министарствима силе. Ето, то се у суштини тамо догодило, али се то у «Комерсанту» не може прочитати. Крутов: А то што је Служба безбедности Украјине себе у то укључила… Или Украјинци себе већ у свему "осећају"… Они се понашају као да од њих све зависи, чак и спасавање саме демократије на Западу… Бондарев: То је апсолутно тако… Неки уркајински званичници су изјавили да је у хватању `диверзаната` активно учествовала њихова Служба безбедности… Проблем је `само` у томе што `диверзаната` нема, што их нико није видео јер их није ни било. Крутов: А шта је са "руком Москве", о којој су опет почели да говоре у последње време? Бондарев: За то се ухватио црногорски премијер, Ђукановић, да би некако оправдао пред својим западним пратнерима то што је већ 27 година на власти. Он не жели да се од власти растане, мада је сада за премијера предложио свог најближег сарадника Душка Марковића. Он жели да само мало оде у сенку. Зато је и почео – да би све то Западу објасно – да у свему проналази "руку Москве". Ђукановић Западу заправо говори: ево, видите како Русија почиње да активно делује у региону, а да би се томе стало на пут – потребан сам вам ја. Проблем је што он "руку Москве" не може да пронађе. Такви покушаји се у Црној Гори завшавају апсолутним великим ништа. Зато он директора РИСИ, Леонида Решетњикова, назива сивом еминенцијом црногорске опозиције. Али, он то никако не може да докаже јер ни Решетњиков ни РИСИ немају никакве реалне везе са црногорском опозицијом. Напросто: тих веза нема, па нема о чему ни да се говори. Пошто му ово са Решетњиковом није успело, онда је почео да тврди да је шеф црногорске опозиције Олег Дерипаска, руски олигарх коме припада Алуминијумски комбинат у Подгорици. Дакле: не ни спонзор, него лидер црногорске опозиције. Али, ни против Дерипаске није успео ништа да докаже јер нико од политичара из Русије или представника крупног бизниса нема никакве ралне везе са црногорским политичким животом. Оно што се догађа је чисто црногорска ствар и разјашњавање између патриотског и прозападног, либералног дела црногорског друштва. Крутов: А шта је са довођењем у везу са свим тим именовања Михаила Фрадкова за директора РИСИ? Бондарев: Црногорска и српска прозападна, либерална штампа пише да је изненадна оставка Решетњикова последица тога што је претрпео неуспех његов покушај да организује преврат у Црној Гори. Тако, у сваком случају, пише црногорска штампа. Међутим, не може се говорити ни о `оставци`, нити о томе да је она "изненадна". Леонид Решетњиков 2017. навршава године за пензију и одлази – како је и било планирано - на заслужени одмор. Уосталом, то се неће догодити сада већ – наредне године. Крутов: Он ће дотле радити? Бондарев: Да, Решетњиков ће дотле бити директор РИСИ. Опет су добрано оманули сви који су се овде упустилу у неку теорију завере. Извор: fakti.org
