Србија пажљиво прати председничку кампању у Америци и у томе свакако није никакав изузетак у свету. Та радозналост је разумљива када се узме у обзир да се Србија 1999. нашла на мети бомбардовања НАТО, а НАТО се у Србији види као продужена рука Америке.
У том смислу није изненађење да српска јавност у великој мери навија за републиканског кандидата Доналда Трампа. Осим што се бомбардовање Србије одвијало током демократске администрације, Трамп је популарност у Србији стекао и помирљивим тоновима о Русији. Из тога се помало прикраћено извлачи закључак да би побољшање америчко-руских односа донело неку корист и Србији.
Додуше, не може се рећи да је било превише конкретних истраживања јавног мњења на ту тему, али истраживање Нинамедије одсликава општи тренд. На питање за кога „навијате", српски грађани су у 40 одсто случајева рекли да би волели да победи Трамп, њих 14 одсто навија за Клинтонову. Али највећи део, чак 46 одсто, одговорило је са „не знам". То се може тумачити двојако – ову последњу групу или амерички избори не занимају, или у кандидатима виде „два зла".
Опсежно и површно
Америчка председничка кампања се у Србији прати опсежно, али у исто време и површно, каже Владан Марјановић, новинар недељника НИН. „Са ретким изузецима у појединим озбиљнијим медијима та кампања се прати на начин који није претерано аналитичан и углавном се пажња посвећује мање битним детаљима. Акценат ставља на све што је нека атракција и оно што може бити занимљиво широј публици, а то је дакле све оно што доноси више кликова на сајтовима и више продатих новина."
Утисак је да српски медији углавном више прате поједине конзервативне сајтове, који навијају за Трампа, и онда одатле преносе информације, сматра новинарка Љиљана Смајловић. „А са друге стране озбиљнији медији то прате далеко боље, али исто тако и они са доста изненађења прате отворену пристрасност америчких медија његовој противкандидаткињи Хилари Клинтон."
Инстинктивно за Трампа
Марјановић држи да је потпуно разумљиво што Срби нису наклоњени Хилари Клинтон. „Она је супруга бившег председника у време чијег мандата је бомбардована СР Југославија, а и сама Хилари Клинтон се позиционарала као неко ко је на потпуно супротним позицијама од оних на којима и данас стоји Србија. Оно што је мање јасно је зашто Доналд Трамп има толико навијача. Мислим да у томе има мало инаћења, мало уживања у противљењу политичком мејнстриму, како у Америци тако и у свету. При том се игнорише све оно што и у Америци игноришу Трампови бирачи: да је у питању крајње проблематична личност, али још битније од тога, човек који нема никакве квалификације и не поседује никаква знања и способности које би некога препоручивали за такво место."
Љиљана Смајловић не мисли да Србија навија за Трампов сексизам и простаклук, већ више рефлексно навија за њега: „Очито је да постоји неповерење према породици Клинтон и према читавом спољнополитичком естаблишменту америчке Демократске партије који је организовао бомбардовање. Без обзира што је републикански естаблишмент признао Косово, тако да то овде није нека велика разлика, али свеједно људи из демократске администрације су остали поистовећени са том врстом казнене политике Америке према Србији."
Трамп није добитак за Србију?
Но када се отклоне симпатије и несимпатије, може ли икакву практичну разлику за Србију да представља ко ће бити следећи председник Америке? Владан Марјановић каже да је уверење да су републиканци боља опција за Србију обичан мит. „Историјским искуством би се могло поткрепити то виђење, али свакако је реч о заблуди. Генерална политика САД према Србији не зависи од тога која странка је тамо тренутно на власти. Без обзира на очекивања, Србија не би добила ништа победом Трампа. Просто, Србија је мала и неважна и земља, и ко год буде председник Америке имаће гомилу пречих проблема да би се бавио тиме шта Србија ради и чиме се бави."
Љиљана Смајловић сматра да у Србији нико заиста и не очекује неки заокрет америчке политике према Србији. „Овде је заиста више реч то оме да људи имају нетрпељивост према Хилари Клинтон и не би волели да она победи, него што размишљају каква би била Трампова политика. Сећам се да је слична ситуација постојала и уочи избора 2000. године, када је Ал Гор био кандидат, а био је потпредседник Била Клинтона, да се овде навијало за Џоржа Буша, иако се ни од њега није богзна шта очекивало. А он је на крају стварно увео планету у неке опасне ратове."
Она сматра да људи не зазиру од Хилари Клинтон јер су неуки или не разумеју америчку политику. „Она је заиста интервенционистички кандидат, и лично врло зазирем од њених спољнополитичких потеза. А тако мисле и многи људи у Америци. У том смислу заиста мислим да би на челу Америке требало да буде неко ко није на врхунцу хладноратовске хистерије."
„Забава за јавност"
Амерички избори стижу и у време бројних оптужби појединих српских министара на рачун америчке политике према Србији, у којима се Америка види као непријатељ српске владе број 1. Те изјаве су додуше ублажене новим изјавама, у којима се појашњава да је Америка заправо пријатељ Србије, али остао је утисак да на обе стране постоји доста неповерења. - Ако је веровати медијима блиским властима, питање је тренутка када ће Америка и Русија да зарате због Србије - примећује Владан Марјановић. „Све је то празна прича. Србија и Балкан нису најважније поље америчког и руског сучељавања, и све је то забава за јавност иза које не стоје никакве чињенице." Извор: Дојче веле
