На „Адмиралу Кузњецову“ се налази 279. посебни бродски ловачки авио-пук, који чине вишенаменски МиГ-29К/КУБ са широким арсеналом бомби и ракета. За заштиту из ваздуха и налете по копненим циљевима су задужени модернизовани Су-33, а ту су и бродски ударни хеликоптери Ка-52К са противтенковским ракетним комплексом „Хермес А“ („Клевок А“).
Ово је први тако велики поход у саставу ударне групе носача авиона. То је права „ударна песница“ Москве која садржи носаче авиона, противбродске, противваздушне и противподморничке компоненте. Служба за односе са јавношћу Северне флоте Ратне морнарице Русије је саопштила да је циљ тог похода „војно-поморско присуство у оперативно важним подручјима светског океана“ и борба против претњи, као што су пирати и међународни тероризам. Из Севастопоља је у том правцу кренула и најновија фрегата Црноморске флоте „Адмирал Григорович“, наоружана ракетама „калибар“, док је Балтијск 16. октобра напустио „Адмирал Есен“, који је недавно ушао у састав Балтичке флоте. Он се креће према Црном мору, али врло је могуће да ће се и он неко време задржати у Средоземљу. Ту групу ће ускоро појачати и велики танкер Црноморске флоте „Иван Бубнов“ и реморкер „Професор Николај Муру“. Турски портали наводе да је кроз Босфор прошао и велики десантни брод „Цезар Куников“, који је испловио из Новоросијска. Претпоставља се да се креће према сиријској луци Тартус, наводно наоружан до зуба. Нешто раније, мали ракетни бродови „Серпухов“ и „Зелени До“ опремљени системима „калибар НК“ ушли су у састав сталне оперативне групе у Средоземном мору. Тамо се већ налази око десетак ратних бродова и бродова за логистику три руске флоте. Тачан број руских бродова у Средоземљу зна само руска врховна команда. Врло је могуће да ће руску флоту у Средоземном мору штитити и неколико атомских подморница које се налазе у Атлантику. Медији су већ саопштили да су се руској групи бродова придружиле још две подморнице типа „Акула“ (пројект 971 „Шука Б“), као и подморница класе „Кило“ (пројект 877). База подморница се налази у Мурманску, на северу Русије. Ако се томе још дода и стално присуство руске оперативне Медитеранске ескадриле, потенцијал Руске ратне морнарице ће превазилазити снаге НАТО-а у том стратешки важном подручју. Русија је почела формирање Медитеранске ескадриле у марту 2013. године, када је у тај регион послат одред бродова Тихоокеанске флоте. Сада се у саставу медитеранске групе на бази ротације налазе и бродови Северне, Балтичке и Црноморске флоте. Материјално-техничка подршка Медитеранске ескадриле се врши углавном у сиријској луци Тартусу. У овом моменту, њен састав чини 16 бродова и три бродска хеликоптера, а њоме командује капетан 1. ранга Павел Јасдницки. Главни задатак бродова је да са мора штите руске војне објекте у Сирији: авио-базу Хмејмим у Латакији и пункт за снабдевање у Тартусу, као и да обезбеђују слободну пловидбу руским бродовима. У Средоземном мору се већ налази америчка 6. флота са великим бродом „Маунт Витни“, која по снази губи у односу на руску групу бродова. Амерички авиони свакодневно изводе извиђачке летове изнад руских бродова у Средоземном мору, пратећи њихова кретања и дејства. Треба напоменути да је мало вероватно да ће Американци пребацити неки свој носач авиона у то подручје, пошто је „Труман“ заузет бомбардовањем Мосула из Персијског океана, а „Ајзенхауер" и „Вашингтон“ се налазе у Атлантском океану у луци Норфолку. На ремонту су „Линколн“ и „Буш“, док су остали у Тихом океану, где прате активности Кине и руске Тихоокеанске флоте. Да ли је Владимир Путин 2011. године, када је наложио да се формира Средоземна флота, знао какву јој улогу будућност спрема? У сваком случају у њен значај више нико не сумња. Али зашто Русија у овом тренутку гомила тако велике снаге у Средоземном мору? Можда је руски председник напокон изгубио стрпљење за западне партнере, који упорно кокетирају са терористима у Алепу. Ускоро ћемо сазнати. У сваком случају, сигурно је да би покојни руски цар Петар Велики био задовољан: Русија је напокон изашла на топла мора. Извор: rs.sputniknews.com
