Већина аналитичара је сагласна у одређивању тачке на којој је вероватноћа избијања сукоба највећа. Реч је о Калињинград, руском граду на Балтику, физички одвојеном од граница Русије, који је чак ближи Берлину него Москви.
Од Калињинграда почиње такозвани "Сувалки коридор", 100 километара подручја које ову руску ексклаву повезује с Белорусијом, делећи Пољску и Литванију. Стога би ако дође до сукоба између Русије и чланица НАТО овај део Еуропе могао бити главно жариште.
Ова руска енклава представља аномалију и у политичком и у географском смислу. Калињинград је, наиме, у потпуности окружен државама које су чланице НАТО. Због заоштравања односа на обе стране, а и с обзиром на то да све имају изразито антируски став, балтичке земље прилично су забринуте. Стога је Џо Бајден, потпредедник САД, још у августу непланирано отпутовао у Литванију, где се састао с лидерима три балтичке земље Литваније, Летоније и Естоније.
Забринутост у тим земљама додатно је порасла након што је републикански председнички кандидат Доналд Трамп рекао да САД неће бранити све НАТО чланице ако оне не придонесу буџету тог савеза више него што то сада чине. Но, у то ипак треба сумњати, јер подршка земљама Балтика и њихово чланство у НАТО уједно је и америчка порука Русији: "Ту смо, пред вашим вратима".
Владимир Путин, руски председник, тога је итекако свестан па је у Калињинграду распоредио своје моћне пројектиле Искандер М, који могу носити и нуклеарне главе те имају домет од скоро 500 километара, преноси CNN.
У близини је увек и руска флота, а прелети борбених авиона изнад зрачног простора Финске и Естоније све су чешћи.
Као знак да се брине о балтичким земљама, НАТО је најавио да ће у пролеће послати 800 британских војника у Естонију, а уз њих и најсавременије дронове те тенкове типа Челенџер, док ће у Литванију стићи 300 америчких војника.Већина аналитичара је сагласна у одређивању тачке на којој је вероватноћа избијања сукоба највећа. Реч је о Калињинград, руском граду на Балтику, физички одвојеном од граница Русије, који је чак ближи Берлину него Москви.
Од Калињинграда почиње такозвани "Сувалки коридор", 100 километара подручја које ову руску ексклаву повезује с Белорусијом, делећи Пољску и Литванију. Стога би ако дође до сукоба између Русије и чланица НАТО овај део Еуропе могао бити главно жариште.
Ова руска енклава представља аномалију и у политичком и у географском смислу. Калињинград је, наиме, у потпуности окружен државама које су чланице НАТО. Због заоштравања односа на обе стране, а и с обзиром на то да све имају изразито антируски став, балтичке земље прилично су забринуте. Стога је Џо Бајден, потпредедник САД, још у августу непланирано отпутовао у Литванију, где се састао с лидерима три балтичке земље Литваније, Летоније и Естоније.
Забринутост у тим земљама додатно је порасла након што је републикански председнички кандидат Доналд Трамп рекао да САД неће бранити све НАТО чланице ако оне не придонесу буџету тог савеза више него што то сада чине. Но, у то ипак треба сумњати, јер подршка земљама Балтика и њихово чланство у НАТО уједно је и америчка порука Русији: "Ту смо, пред вашим вратима".
Владимир Путин, руски председник, тога је итекако свестан па је у Калињинграду распоредио своје моћне пројектиле Искандер М, који могу носити и нуклеарне главе те имају домет од скоро 500 километара, преноси CNN.
У близини је увек и руска флота, а прелети борбених авиона изнад зрачног простора Финске и Естоније све су чешћи.
Као знак да се брине о балтичким земљама, НАТО је најавио да ће у пролеће послати 800 британских војника у Естонију, а уз њих и најсавременије дронове те тенкове типа Челенџер, док ће у Литванију стићи 300 америчких војника. Извор: dnevnik.hr
