Договорене измене за сада се тичу само правосуђа, али има назнака да ће се мењати и начин избора председника Србије, као и преамбула о Косову. За прву фазу измена највишег правног акта Србија је издвојила више од пола милиона евра.
Власти у Београду су се још прошле године Акционим планом обавезале да ће 2017. године мењати Устав. Ипак, до сада је мало тога урађено, ако се узме у обзир да ће половина следеће године проћи у кампањи за председничке изборе и да неће бити довољно времена за рад на озбиљним темама, попут рада на новом уставу.
Независно правосуђе
Ово је ставка око које не би требало да буде дилеме. Она се односи на начин бирања чланова Врховног савета судства и Државног већа тужилаца, који, према захтеву из ЕУ, не би требало да буду бирани у Скупштини, како би се обезбедила независност домаћег судства. У Акционом плану за поглавље 23, који је усвојен на седници Владе, стоји да је завршена анализа садашњег Устава и да су предложене могуће измене, као и да је извештај о томе прослеђен у Немањину 11 и Скупштину Србије. Све то је завршено још крајем прошле године, а тек јуче је одржана прва јавна расправа. - Министарство правде ће дати доминантан значај ставовима Високог касационог суда у ком правцу треба да иду измене Устава, али ћемо чути шта о њима мисли и цивилно друштво и демократски изабрани представници грађана. Сигурни смо да ће став судства бити заснован на темељној, стручној и свеобухватној анализи ставова Венецијалнске комисије - навео је Чедомир Бацковић, помоћник министра правде, на конференцији "У сусрет изменама Устава: уставни положај судства". У Акционом плану се наводи да је за анализу актуелног Устава, предлагање измена, иницирање промене и израду новог текста највишег правног акта издвојено из буџета 560.543 евра, а није познато колико ће новца бити опредељено за расписивање и одржавање референдума. Ипак, општи је став да ово неће бити једине измене Устава, што би требало да значи да ће трошкови бити још већи. Међу политичким функционерима и у јавности се увелико прича о чему ће грађани још одлучивати. Бирање председника државе у парламенту Ову опцију први је поменуо председник државе Томислав Николић. Он је прошле године изјавио да се и у време писања актуелног Устава залагао да се председник Србије бира у парламенту, али да је тадашњи председник Борис Тадић био за директан избор. - Стекнеш поверење већине грађана, а потом представљаш земљу, а да не одређујеш председника владе, не састављаш владу као што то раде остали председници директно изабрани, попут председника Русије, САД или Француске. Мислим да је ту Устав остао мањкав. Тешко га је променити, али у току неких промена Устава, мислим да би то могло да се изведе. Треба решити: или ће председник имати моћ а ја сигурно тада нећу бити кандидат, или ће га бирати Скупштина са тежим условима да га разреши него што га бира - рекао је тада Николић. У последњих неколико недеље незванично се спекулише да би начин избора председника требало да буде предмет измена Устава. Поједини медији су објавили да уколико Николић буде поново изабран за шефа државе, ту би функцију обављао док се не промени највиши правни акт, а да би потом нови председник био изгласан у Скупштини. Промена или брисање преамбуле о Косову Познато је да ЕУ и западне земље већ дуго врше притисак на Србију да из Устава избаци преамбулу о Косову, али је питање да ли би таква одлука добила подршку две трећине посланика у Скупштини и већине грађана на референдуму. Није нереално да Србија начини мање болан корак, а то је да промени преамбулу о Косову и Метохији. Стручњаци предлажу да се у њој наведе да је КиМ део Србије које тренутно није под њеном влашћу. Извор: Блиц
