Уколико Никола Груевски победи то ће ојачати лидера за кога ЕУ тврди да је успео да „зароби државу” и угрози наде за даљи напредак у приступању земље ЕУ, наводи политицо.еу.
Осим тога избори служе и као показатељ моћи Брисела у југоисточној Европи у настојањима да се спрече ауторитарне тенденције у региону.
Брисел је годинама критиковао десно опредељеног Груевског, али му је неопходна сарадња Скопља као земље која је на жаришту европске мигрантске кризе, односно у центру такозване балканске руте, а усред бојазни да се Турска неће држати договора са ЕУ.
Последња анкета коју је урадио Институт за демократију показала је да је водећа ВМРО-ДПМНЕ четири процента испред осталих, међутим, верује се да је број неодлучних око 40 одсто, након изузетно лоше и непријатне кампање, током које су се чуле оптужбе за лажне листе бирачке, са измешаним именима кандидата и политичких странака и наводно лажних бирачких спискова.
У понедељак, Груевски је отишао тако далеко да је за свог главног ривала - лидера социјалдемократа Зорана Заева рекао да би га требало убити.
Он је на предизборном митингу рекао да су борци за слободу из 20 века још ту и да ће окренути оружје ка Заеву, ако не успе на изборима, преноси политицо.еу.
„Кампања је гора него икада, видели смо најгору реторику до сада са обе стране - преувеличану, сентименталну, која је показала и најниже инстинкте и праисконске теме”, рекао је Ненад Марковић политички аналитичар Института за демократију.
Македонија је запала у политичку кризу 2014. године када је опозициона Социјалдемократска партија одбила да призна изборе на којима је Груевски победио, који је на челу те бивше југословенске републике скоро 10 година.
Заев је предводио бојкот парламента, тврдећи да су избори били превара.
Посматрачи мисије ОЕБС открили су да је изборни процес имао бројне недостатке, а један од њих је био недовољно раздвајање државних и страначких активности.
Криза се продубила 2015. године, када је Груевски оптужио Заева за планирање државног удара, а Заев му је одговорио објављивањем десетина аудио снимака Груевског и његовог рођака, бившег шефа контраобавештајне службе Саше Мијалкова, који су открили да је 20.000 телефона прислушкивано, међу њима телефони коалиционих савезника, опозиционих лидера и новинара.
Истрага Европске комисије је показала да је прислушкивање наредио Груевски, а аудио снимци су садржали очиту „директну умешаност високих владиних и странацгких функционера у изборну превару, корупцију, злоупотребу моћи и ауторитета, сукоб интереса, уцене, изнуде и криминалне штете”.
Брисел је послао тим експерата да помогне медијацију две стране и у јануару ове године Груевски је одступио као би направио пролаз за брижну владу у којој су чланови опозиције и тражио да се усвоје неке реформе.
Избори су одложени два пута јер није било услова за њих.
Уколико победи, Груевски је обећао да ће распустити специјалног тужиоца кога су поставили званичници ЕУ, како би истражио наводе о корупцији и криминалу који се помињу у аудио снимцима.
Директор Центра за студије југоисточне Европе при Универзитету у Грацу Флоријан Бибер изјавио је да ће политичари у региону пратити резултат македонских избора.
„Ако буде поново изабран, зашто друге владе у региону не би тражиле исту политику. То подрива идеју о владавини права и демократије у региону, ако се странке извлаче са тим и добијају изборе”, рекао је Бибер, преноси Танјуг.
Извор: Политика
