Он је, ипак, сву кривицу за непоштовање закона у овом случају свалио на покојног Миодрага Микија Ракића, који је пре 12 година био шеф кабинета тадашњег председника Бориса Тадића!
Јеремић, наиме, тврди да је од Ракића сазнао за злочин и да му је он рекао да о погибији гардиста обавести начелника Генералштаба генерала Бранка Кргу.
Правио се луд
Током саслушања Јеремић је малтене рекао да болује од озбиљне амнезије! На готово свако питање полицајаца он је одговарао са: "Не знам" и "Не сећам се"!
- Јеремић је само рекао да га је тог 5. октобра 2004. покојни Ракић позвао у свој кабинет и лично му саопштио шта се догодило на Топчидеру. На питање има ли неког живог сведока тог састанка одговорио је одрично. Рекао је да је то био сусрет у четири ока, да се он стварно ничега не сећа, да је прошло много времена, да је заборавио шта је све било... Као да није реч о убиству двојице гардиста, што је и тада и свих ових 12 година био шокантан случај о којем сви памте сваки детаљ!?! Јеремић, такође, није умео да објасни ни како је могуће да он као војник на одслужењу војног рока 2004. информацију о убиству гардиста добије знатно пре начелника Генералштаба!?! Само је слегао раменима и говорио да не зна, да се не сећа... - преноси саговорник Информера из истраге.
Сам Јеремић, који се јуче није оглашавао, навео је после саслушања у СБПОК-у да је са полицијом "ефективно разговарао свега 15 минута", а да је остатак времена технички дотеривана његова изјава.
- Нисам био у прилици да значајно допринесем истрази, али се надам да ће други то бити у стању и да ће се случај разрешити... - изјавио је Јеремић, не дозвољавајући новинарима да му поставе питања.
С друге стране, премијер Александар Вучић оценио је јуче да је и очекивао да Јеремић за све оптужи покојног Микија Ракића, а војно-политички аналитичар Мирослав Лазански каже да му се чини да сви који имају било какве везе с овим глуме колективну амнезију.
- Просто је невероватно да нико ништа не зна! Ни тадашњи председник и врховни командант војске, ни буљук његових саветника, ни шеф контраобавештајне службе ни тадашњи министар одбране. Ако је то стварно тако, онда треба да одговарају баш зато што ништа не знају, а посао им је био да знају све... - каже Лазански, напомињући да ипак не верује да су сви баш толике тутамуте.
- Сви се фолирају и сваљују одговорност понајвише на покојног Ракића јер мртва уста не говоре. Зато би посебно требало испитати како је Јеремић из ракетне бригаде у Јакову, где је, чини ми се, положио заклетву, стигао на Андрићев венац?! И како је могуће да као обичан војник буде саветник председника, а онда још такав од Ракића први буде обавештен о погибији гардиста. Ту је много тога сумњивог... - истиче Лазански.
Све је то баш чудно
Бивши шеф београдске полиције Марко Ницовић каже да не може да поверује да је Јеремић успео да заборави све у вези са трагичном погибијом двојице гардиста.
- Једино се као ето сећа Ракића, који није међу живима и не може ове Јеремићеве тврдње ни да потврди, ни да демантује! Све је то мало чудно, нарочито ако знамо да су Тадић и његов кабинет у то време издавали "дозволе" странцима за којекакве послове у Србији, па и за лов на хашке оптуженике - наглашава Ницовић. Извор: Информер
