Наиме, иконе, посуде од племенитих метала, драгоцене одежде и реликвије Српске православне цркве које су током рата из Хрватске донете у Србију и спасене од уништења, на пут у Хрватску ићи ће тек када се тамо врати и протерани српски народ.
- Како је говорио патријарх Павле: "Кад се наш народ врати на своја огњишта, вратиће се и његове светиње", пре тога не, јер ко ће да их чува? Вредне иконе пренете су овамо из срушених и запаљених манастира. Где ће оне бити враћене када српске светиње нису обновљене? Због кога се враћају, када Срба у Хрватској готово да више нема? Благослов за њихово враћање СПЦ сигурно неће дати. Сетите се само и планова Хрвата који су обелодањени пре неколико година, да желе да направе музеје у туристичким центирима као што су Задар и Шибеник и изложбе иконе из уништених српских цркви - каже саговорник из врха СПЦ.
Он напомиње да је за време рата у Земуну чувана комплетна библиотека неких манастира из Хрватске јер су сами проценили да им је безбедније да у Београду чувају своје књиге.
- То је доказ да су Срби чували не само своје, него и хрватско национално благо. То им је, наравно после враћено - наводи.
Идентичан став има и Никола Кусовац, кустос Националног музеја, који је лично учествовао у спасавању културних добара из Хрватске почетком деведесетих, а после радио на њиховој рестаурацији.
- Лично сам био сведок кад је из западне Словеније и Крајине склањано наше национално благо да дивљаци не направе оно што су иначе радили. Они који су палили и рушили, пто сам својим очима гледао, исти су они који нам траже да им сада то вратимо да нам чувају... Моје мишљење је да се нису стекли услови за враћање - наводи он.
Извор: Ало
