Свети Никола Мирликијски је још за живота назван Чудотворац и поштован као светитељ. Позивали су га да исцељује болесне, да измири, да пресуди... Био је чувен по томе што је кришом давао новац онима који су за њим имали највише потребе. Предање каже да је овај светац путник молитвама могао да растера олује и скрене опасне струје ка мирној луци. Зато га заштитником сматрају сви путници и морепловци, а запамћен је посебно као заштитник деце. Свети Никола је за живота током 4. века био епископ града Мире у Ликији, малоазијској области Римског царства. Житија кажу да су његове мошти, после свечеве смрти, наставиле да чине чуда. Зато су на његов гроб у Мири долазили поклоници из целог хришћанског света. Турци Селџуци су 1071. нанели страховит пораз Византинцима у бици код Манцикерта и заузели већи део малоазијске територије, а Мира Ликијска се нашла под непрестаним нападима. Житија кажу да се светац 1096. обратио у сну свештенику Елији из Барија. - Јави се ноћу Свети Николај и рече му: Иди и реци грађанима, и свему збору црквеном, да иду у ликијски град Мире, узму отуда моје мошти, пренесу их у овај град Бари, и ту положе, јер не могу да боравим тамо, у опустошеном месту. Ово тако хоће Господ Бог мој - наводи житије. Житије описује и поморску трку морнара из Барија с конкурентима из Венеције, који су такође хтели да узму мошти Светог Николе. Морнари из Барија су стигли први у цркву: - Тамо нађоше четири монаха и упиташе их где се налазе мошти Светог Николаја, да им се поклоне. Монаси им показаше гробницу у цркви у којој, под поплочаним патосом, лежаху целебне мошти светитеља Христова. Барјани онда раскопаше патос црквени, нађоше светитељеву раку, и кад је отворише видеше да је пуна мира које је текло из светих моштију. Они онда покупише миро у своје судове, а светитељеве мошти с радошћу узеше, и свештеници их на рукама до лађе однесоше и тамо чесно сместише - наводи житије. Неки извори, пак, кажу да су се грчки монаси противили преношењу моштију, али их је седамдесетак гусара из Барија лако убедило да је реч о богоугодном делу. - Са тако добром и неисказано скупоценом робом, Барјани испловише из мирликијског пристаништа 11. априла, и срећно стигоше у свој град Бари, у недељу вече 9. маја - наводи житије. Постоје подаци да је Византија дипломатским путем тражила враћање моштију, али су из Барија одговорили: "Свети Никола је одабрао Бари за свој град. Јер да није, призвао би олују и она би потопила брод." Мошти свеца и данас почивају у базилици у Барију која је католичка, али од времена Немањића има православну капелу, као знак изузетне почасти и поштовања према владарима средњовековне православне Србије и њиховим непроцењивим поклонима. Култ Светог Николе у Србији утемељио је Немања, у чијем се житију прецизно наводи хијарархија светих заштитника: "Живљаше захваљујући Господу Богу нашем Исусу Христу и пречистој његовој и непорочној деви Богородици и светоме чудотворцу, брзоме у бедама помоћнику и архијереју Николи и светом и великом страстотрпцу и у борбама браниоцу мученику Ђорђу". Крипта Светог Николе у Барију (Фото: Јутјуб)

Православна капела у базилици Светог Николе

Највредније поклоне цркви у Барију давао је краљ Милутин, а о броју поклона Немањића сведочи њихов попис од 5. фебруара 1362. за који су употребљена четири шивењем спојена пергамента, који чине траку дугу 3,1 метар и широку 66 центиметра. Тада је базилика у Барију изгледала другачије него данас. Мошти свеца чуване су у капели краља Милутина, која је од пода до плафона била начињена од плоча гламе, мешавине сребра и злата која се производила само у средњовековној Србији. У њеном средишту се налазио гроб Светог Николе под часном трапезом од сребра тешком 600 килограма коју су красили рељефи и украси с библијским представама. Чудесну просторију незамисливе вредности осветљавали су пламенови двадесетак огромних сребрно-златних кандила и свећњака људске висине.

Чудсна икона

Средњовековни летописац Беатило оставио је сведочанство о икони Светог Николе коју је базилици у Барију поклонио Стефан Дечански: - Велика Урошева икона чува се с великим обожавањем у тајној капели трезора са светим реликвијама и одатле је никада не износе, осим у ретким приликама, када настане велика суша или се десе превелике кише. И право је чудо видети да увек када се велика света икона јавно изложи народу, који плаче и кличе, одједном почну да падају.

Покрадена капела

Нажалост, капела краља Милутина одавно не постоји, јер је покрадена и претопљена. Српска православна трапеза је претопљена и направљена је нова католичког типа. Од дарова Немањића остала је нетакнута само икона коју је Барију поклонио Стефан Дечански. Представа Светог Николе заснива се управо на тој икони на којој је предању пренет свечев лик нацртан на сабору у Никеји. Извор: Вечерње новости