Како се наводи, распад Совјетског Савеза је изазвао масовну поделу имовине, самим тим је почела подела и у Црноморској флоти. Међутим, иако се „Адмирал Кузњецов“ водио као брод Северне флоте, Украјина је одлучила да га задржи.
Јаригин се присећао тог новембра 1991. године, нешто пре формалног распада СССР-а, рекавши да је оног тренутка када су се Украјинци припремали да преузму „Кузњецова“, он издао команду да брод исплови. Иако је од тадашњег председника Врховне раде Леонида Кравчука добио телеграм са наредбом да остане у склопу флоте у Севастопољу, Јаригин се водио наређењем које је стигло из Северне флоте, те је испловио и прошао кроз Босфор без издавања званичног упозорења турским властима. Анкара у том тренутку није желела да зауставља носач и „Кузњецов“ је успешно стигао у Мурманск. - Одлазак из Црног мора је био истовремено и очекиван и неочекиван. Сви су знали да је неопходно отићи, али нико није знао када. Због тога, оног тренутка када је стигла команда за испловљавање, сви су с нестрпљењем повикали ’Разумем!‘“ и испунили задатак — довезли брод на север - испричао је Јаригин. Да је носач остао у Украјини, додао је он, његова судбина би била слична носачу „Варјаг“, његовом „полубрату“. Наиме, тај брод је Украјина још 1993. продала Кини. Првенствено намера Кинеза је била да га претворе у луна-парк, међутим потом су одлучили да га обнове па су га од 2012. године уврстили у флоту под називом „Лаонин“. Он је уједно тренутно и једини кинески носач авиона. Извор: rs.sputniknews.com
