На тој изложби говор је држао и руски амбасадор у Турској Андреј Генадијевич Карлов. Али, отварање изложбе претворило се у језиву сцену пред очима медија кад је 22-годишњи турски полицајац Мевлут Мерт Алтıнташ упуцао амбасадора који је пао на под, а младић је затим повикао:
“Алаху Акбар! Не заборавите Алеп! Не заборавите Сирију! Све док наше земље нису сигурне, нећете бити сигурни ни ви”, говорио је он.
Карлов је преминуо у болници недуго након напада, док је атентатора "неутрализовала" полиција након 15-минутне пуцњаве.
Озбилики је за “Гардијан” препричао језиво искуство. Он је, иначе, први који је свет известио о атентату, а убрзо затим свет су обишле и његове фотографије.
"Све се чинило као рутински догађај, отварење изложбе фотографија из Русије. Када је мушкарац у тамном оделу и с краватом око врата извукао пиштољ, био сам изненађен, помислио сам да је то само театрални додатак свечаности.
Али уместо тога, радило се о хладно прорачунатом атентату који се одвијао пред мојим очима и очима других који су престрављено почели да беже тражећи заклон у тренутку док је уредно обријани мушкарац кратке косе пуцао у руског амбасадора.
Хици, њих најмање осам, снажно су одјекнули у беспрекорно уређеној уметничкој галерији. Људи су урликали, скривали су се иза стубова и испод столова, лежали су по поду. Био ме је страх, био сам збуњен, али успео сам наћи делимичан заклон иза зида и почео сам радити свој посао: снимати фотографије.
Изложба 'Од Калињинграда до Камчатке: кроз очи путника' представљала је фотографије из целе Русије: од најзападније регије на Балтику до Камчатке на истоку. Одлучио сам доћи на отварење једноставно зато што ми је било успут док сам ишао кући с посла у Анкари.
Када сам дошао у галерију, говори су већ били започели. Након што је са својим обраћањем кренуо руски амбасадор Андреј Карлов, приближио сам му се како бих га фотографисао. Мислио сам да ће нам фотографије добро доћи за покривање вести о турско-руским односима.
Амбасадор је говорио смирено, али и с љубављу о својој домовини. Повремено би застао како би преводиоцу дао да пренесе његове речи на турском језику. Баш је миран и скроман, помислио сам у том тренутку.
Затим је кренула пуцњава, а међу званицима је настала паника. Амбасадорово тело је лежало на поду, само неколико метара од мене. Нисам видео крв око њега, помислио сам да мора да је био погођен у леђа. Прошло је неколико секунди пре него сам схватио што се заправо догодило: човек је умро преда мном, живот је нестао пред мојим очима.
Помакао сам се уназад и улево док је нападач, кога су касније идентификовали као полицајца Мевлута Мерта Алтинтаса, махао пиштољем према људима који су побегли на десну страну просторије.
Вероватно је био бесан због руског бомбардовања Алепа које је као циљ имало истреривање побуњеника из града. Много је цивила погинуло у борбама онде. Такође је викао 'Алаху Акбар', али нисам разумео остатак онога што је рекао на арапском.
Нападач је био јако нервозан. Ходао је око тела амбасадора, а успут је разбио неколико уоквирених фотографија које су стајале на зиду. Мене је, јасно, било страх и био сам свестан опасности у случају да се нападач окрене према мени. Али повукао сам се само мало према напред и фотографисао сам тог мушкарца док је дивљао пред својом очајном и укипљеном публиком.
Ево што ми је пало на памет: 'Ту сам. Чак и ако ме погоди и рани или убије, ја сам новинар. Морам да радим свој посао. Могао бих збрисати без иједне фотографије... Али шта бих рекао људима кад би ме касније питали зашто нисам фотографисао?'
Чак сам се сетио пријатеља и колега који су изгубили животе док су фотографисали у ратним зонама током година.
Док су ми мисли струјале главом, видео сам да је мушкарац јако живчан, али да се на неки чудан начин успевао контролисати. Свима је викао да остану где јесу. Онда су дошле снаге безбедности и свима наредиле да напусте просторију што смо сви учинили.
Убрзо су стигла амбулантна и оклопна возила и кренула је полицијска операција. Нападач је касније убијен у размени ватре. Кад сам се вратио у дописништво како бих обрадио своје фотографије, био сам шокиран кад сам видео да је нападач заправо све време док је амбасадор говорио стајао иза њега. Попут пријатеља или телохранитеља", написао је новинар.
Извор: Јутарњи лист
