Ако би се ипак, први пут од постојања СПС то догодило, социјалисти определили да немају свог кандитата, та партија би, са једне стране учврстила своје учешће у власти, али би, са друге, вероватно изгубила и помало свог идентитета, али и бирачког тела. Зато је оваква одлука за социјалисте мач са две оштрице, и питање је за коју ће се варијанту на крају одлучити.

Питање је, каже извршни директор Цесида Бојан Клачар, како би уопште оваква идеја “прошла” у СПС, с обзиром да један део функционера при помисли да овакав сценарио одбацује и саму идеју.

Падају рејтинг, имиџ...

- У СПС овакву одлуку не би било лако донети, и за њу би био неопходан озбиљан консензус. Сасвим је сигурно да би било одређених врста отпора, врло вероватно много израженијих него што је то био случај до сада - прича Клачар. Како наводи, лоша ствар овакве одлуке била би и та што једна озбиљна странка попут СПС нема кандидата на председничким изборима, што би утицало и на њен рејтинг и имиџ, а пре свега на бираче. - Они ће у том случају гласати за канидата друге странке. Дугорочно, то би био ризик јер би могао да значи одвлачење бирачког тела у другу страну, односно њихов “одлив” према СНС - прича он. Међутим, ова одлука не значи нужно и лошу ствар за СПС. У случају да договор буде један кандидат, то би за СПС значило да задржава коалициони аранжман са СНС, а тиме и учешће у власти у наредних неколико година.

Учвршћивање власти

- То значи и утицајнија улога у извршнојх власти, места у државним предузећима, државни секретари, агенције... СПС би на овај начин задржала и неку врсту мира у смислу да ће бити поштеђени критика СНС, и да неће бити лака мета за нападе - објашњава Клачар. Сличног става је и политички аналитичар Дејан Вук Станковић који каже да је лоша страна овакве одлуке за СПС та што странка губи могућност да истакне свој политичкли идентитет, али да је добра страна овакве одлуке та што би се СПС на овај начин стабилизовао у власти. За сада је непознаница каква ће одлука СПС бити али, каже Станковић, не треба искључити ни једну ни другу варијанту. - У СПС постоји и струја која је склона размишљању на реалним основама, тако да заједничког канидата не би искључио као могућност. Са друге стране, понашања појединих функционера у СПС и све што се дешава у протеклом периоду су сигуран пут ка томе да заједничког кандидата не буде - прича он.

СПС прелази границу толеранције

Како наводи, функционери СПС често прелазе границу толеранције када је у питању коалициони партнер СНС. Суштина је, каже, да се та колиција своди на договор двојице лидера, што користе појединци који у јавност излазе са жестоким ставовима. - Мркоњић је о једнократној помоћи за пензионере говорио кроз призму куповине презерватива, Бранко Ружић често има испаде, па Тончев..., а онда уследни “рафална паљба” од стране СНС, тако да све ово ствара доста негативан ефекат код гласача обе стране. Њено отказивање би могао да буде “окидач” за разне ствари - прича Станковић. Последња у низу несугласица била је изјава Бранка Ружића “Да хоћу, срушио бих Вучића”, што је разбеснело СНС који је најавио разматрање сарадње са СПС.

Само усмени укор?

- Том најавом, нисам сигуран да ће све остати на усменом укору. То је само један корак више ка корекцији односа који и иначе нису били идилични - прича он. Бојан Клачар наводи да је СНС овог пута реаговао експлицитније него иначе, што се може схватити да су “мало у кампањи за председничке изборе”. - Ово може да буде и згодан повод за расписивање ванредних парламентарних избора, односно оправдање за њихово одржавање - истиче Клачар. Извор: Блиц