У овој резолуцији позива се на међународно посматрање ситуације у области људских права на Криму, а како Блиц сазнаје, наша земља је овако поступила након што је стигла "молба" из Русије.
- Русима је јако било стало да гласамо против резолуције, лично је Сергеј Лавров то тражио од државног врха приликом посете Београду пре неколико дана - наводи саговорник истог листа из врха власти.
Иако се данима спекулисало о томе шта су биле теме састанка руског министра спољних послова са српским званичницима, то је успешно сакривено од јавности. Како каже саговорник истог листа из Владе, процена је била да ће без обзира на наше гласање резолуција бити усвојена, па ризик од евентуалних пенала није био велики. Генерална скупштина УН је са 70 гласова усвојила овај документ, у ком се позива Русија да обезбеди приступ на Крим међународним мисијама и невладиним организацијама за људска права. Србија је једина од бивших СФРЈ република која је гласала "не", док је БиХ била уздржана. Против нацрта резолуције биле су, очекивано, Русија, Кина, Индија, Белорусија и још двадесетак земаља, међу којима и Србија. Уздржаних је било 77. Гласање Србије на Твитеру је коментарисао и Карл Билт, некадашњи специјални изасланик генералног секретара УН за Балкан. Он је навео да и Србија и БиХ треба да објасне своје гласање о резолуцији и зашто је нису подржале.
Аутор нацрта ове резолуције је Украјина, коју је подржало 70 земаља, међу којима САД и већина европских. Русија је документ назвала "бескорисним пропагандним летком" који нема никакве везе са реалном ситуацијом. Иначе, од почетка украјинске кризе, став Србије није промењен, а он гласи: Београд подржава територијални интегритет и суверенитет Украјине. Истовремено, Србија се није придружила економским санкцијама против Русије због Крима. Погледајте ОВДЕ шта је Шојгу поручио Србији. Извор: БлицBoth Serbia and Bosnia have some explaining to do on their UN vote on human rights on Crimea. Why not support? pic.twitter.com/33HaayA49K
— Carl Bildt (@carlbildt) 20. децембар 2016.
