Пише: Никола Врзић Прети ли нам распламсавање сукоба цивилизација? Представља ли већу опасност за Европу исламски екстремизам, или пак одбијање владајућих, либералних елита да се с њиме суоче? Зашто интеграција муслимана у европска друштва никако не успева?
Тешко да је пре 25 година ико могао да претпостави колико ће се пророчанским испоставити тадашње упозорење руског песника Јосифа Бродског: „Наш свет постаје потпуно пагански. И размишљам хоће ли то паганство довести до судара, – страшно се тога плашим – до врло жестоког религиозног судара између исламског света и света у коме су на хришћанство остала само нејасна сећања. Хришћански свет се неће моћи одбранити, а исламски ће га озбиљно притискати. То се објашњава једноставним односом броја становника, чисто демографски. И мени се тај судар чини сасвим реалним…“
Либерални, политички коректни кругови који и даље верују у мултикултурализам – иако је и немачка канцеларка Ангела Меркел, у тренутку искрености, још 2010. признала да је он мртав – зазиру од разговора о „сукобу цивилизација“, од таквог је разговора заправо немогуће побећи уколико желимо да разумемо узроке и последице терористичких напада џихадиста у Европи, закључно са последњим, минулог понедељка, када је Тунишанин Анис Амри камионом на божићном вашару у Берлину усмртио 12 особа.
Прети ли нам, дакле, распламсавање сукоба цивилизација? Представља ли већу опасност за Европу исламски екстремизам, или пак одбијање владајућих, либералних елита да се с њиме суоче? Зашто интеграција муслимана у европска друштва никако не успева, зашто је у Немачкој, Француској, Шведској… створено на десетине такозваних но-го зона, зона практично забрањених за полицију и друге државне службе?
Ово су биле теме интервјуа са др Мирољубом Јевтићем, редовним професором Факултета политичких наука у Београду, и историчарем и публицистом др Срђом Трифковићем.
Порука берлинског напада на божићни вашар, оцењује др Јевтић, „несумњиво је исламска, она долази од радикализованих муслимана. Божић је други најважнији хришћански празник. Нападом на божићни вашар радикализовани муслимани желели су да демонстрирају тријумф своје религије над хришћанством“.
Циљ оваквих напада, каже Јевтић, састоји се у уношењу страха, у освети за дешавања у Сирији и Ираку, „и треће, да се ситуација радикализује до крајњих граница, не би ли се дошло до једног правог конфликта, конфликта армагедонског типа који би требало, како они верују, да доведе до тријумфа њихове религије и до нестанка свих других религија осим ислама“.
За разлику од хришћанства, објашњава наш саговорник, „ислам је правно-политичка религија, он се остварује кроз стварање правног поретка, а за то је потребна држава. Ислам мора да спаси сваког човека, а да би се он спасао, мора да се остварује исламско право. За то је потребно укидање свих других права (британског, немачког, француског…) и успостављање владавине шеријатског права које је израз божје воље. Кроз провођење шеријатског права, дакле, ви испуњавате налоге које је пред вас поставила вера, да бисте сутра отишли у рај“.
Случај је удесио тако да је берлински напад уследио само неколико дана пошто су немачки медији објавили извештаје о таласу скрнављења хришћанских споменика у тој земљи. Четрдесет и осам таквих случајева регистровано је само од 24. октобра, а Мирко Штајн, портпарол полиције, рекао је: „Овде није реч о пукој материјалној штети, неко стоји иза ових напада, ко сасвим сигурно има нешто против хришћанства“.
Ипак, каже др Трифковић, нису радикализовани муслимани главни проблем, већ се „најопаснији противници хришћанства налазе у седишту Европске уније у Бриселу и у владиним установама у Берлину, Лондону, Паризу…“ Реч је „о елити која је отуђена од сопственог народа, опседнута самомржњом. Они су омогућили бујање џихада у Европи, без њих би џихад био немоћан… Ово је несвети савез између џихада и христофобног либералног естаблишмента. Већ четврт века присуствујемо издаји елита које негирају хришћанске корене Европе, а истовремено врата Европе отварају муслиманима који не желе да се асимилују“.
Збиља, скоро да је усамљен био глас Роберта Фица, премијера Словачке, који је изјавио да берлински напад представља напад на културни идентитет Европе. Такве поруке нису се, међутим, чуле у самој Немачкој – када је реч о владајућим и етаблираним партијама – а поједини посланици владајућег ЦДУ-а, попут Родерика Кизеветера, чак су изразили забринутост због могуће радикализације расположења међу самим Немцима.
- Исто се десило и после напада на "Шарли ебдо" у Паризу, када је (француски председник) Франсоа Оланд упозорио на тобожњу манипулацију тог напада од стране оних које он назива екстремистима - подсећа Трифковић.
Одбијање владајућих елита да се суоче са проблемом можда је најуочљивије на примеру негирања постојања тзв. но-го зона, зона практично забрањених за полицију и друге државне службе у предграђима градова с већинским муслиманским становништвом. Истина, ипак, коначно почиње да продире и у мејнстрим медије. Немачки државни радио навео је недавно да постоји 50 таквих зона у Шведској, булеварски „Билд“, али и озбиљни „Фокус“, тврде да је барем 40 „забрањених“ зона у Немачкој, „Шпигл“ цитира поверљиви полицијски извештај који описује детаље тог проблема, а у Француској, тамошњи Центар за криминолошка истраживања детектовао је десетине но-го зона.
Проблем, дакле, несумњиво постоји, али различита су тумачења његових узрока. Да ли су они економске природе, или религијске? Узрок је религија, уверен је др Мирољуб Јевтић. - Подсећам, ислам представља комплетан поглед на свет коме се треба повиновати од рођења до смрти, у сваком аспекту живота. Зашто се праве те но-го зоне? Па управо зато што су други делови града несагласни с исламским учењем - каже Јевтић, указујући да су се у овим урбаним гетоима појавиле и шеријатске полиције, задужене за спровођење шеријатског права у њима.
Ако таква појава, због свега изреченог, више и не представља потпуно изненађење, изненађење јесте представљала одлука суда у Вуперталу у Немачкој који је, како је пренео британски „Гардијан“ 21. новембра, пресудио да деловање шеријатске полиције није супротно законима Немачке. - Пре тачно десет година тадашњи холандски премијер (Јан Петер) Балкененде рекао је да би, уколико би већина у локалним заједницама гласала за увођење шеријата, било у супротности са демократским традицијама Холандије да их влада у томе спречи - надовезује се Срђа Трифковић.
С тим у вези, важан аспект приче представљају и демографски трендови. Данас, преко 20 одсто мушке популације млађе од 30 година у Немачкој чине муслимани. „Пју рисерч центар“ наводи да проценат муслиманске популације у Европи константно расте, око један посто по деценији, и да је муслиманска популација у просеку осам година млађа од аутохтоне. Куда воде ови трендови? Срђа Трифковић каже: „Чак и кад би се у овом тренутку потпуно зауставио прилив миграната, до краја ове деценије у старом језгру Европске уније, у Европи дванаесторице, новорођенчад исламског порекла – било да је реч о мигрантима или о другој или чак трећој генерацији – чиниће око једне трећине.“
Шта ће оваква демографска слика значити за кохезију западноевропских друштава? Истраживање државног Центра за социолошка истраживања из Берлина, спроведено пре неколико година у Немачкој, Аустрији, Француској, Белгији, Холандији и Шведској, показало је да 66 одсто испитаних муслимана у тим земљама шеријатско право сматра важнијим од закона земље у којој живе, док је њих 44 одсто, укрштањем одговора на више различитих питања, означено као „конзистентни фундаменталисти“.
- Ти подаци су веома реални - каже др Јевтић, и образлаже: „Према исламског учењу, муслиман који негира било коју од јасних шеријатских обавеза – аутоматски престаје да буде муслиман. Добија три дана да се покаје, ако се не покаје, он се аутоматски осуђује на смрт. Дакле, сви муслимани морају да поштују сваку шеријатску одредбу, из чега и проистиче тај став да за правоверне муслимане секуларни принцип политичке организације представља смртни грех. Вера им налаже да буду субверзивни елемент у свакој држави у којој живе.“
Контроверзни холандски политичар Герт Вилдерс, лидер Партије слободе која, узгред буди речено, води у анкетама пред изборе који ће у Холандији бити одржани на пролеће идуће године, после берлинског напада упутио је отворено писмо јавности у коме је указао да је, још 2008. године, истраживање универзитета у Амстердаму показало да чак 11 одсто холандских муслимана сматра да је у одређеним ситуацијама оправдана употреба силе у име вере. То је, навео је, 100.000 људи, а читава холандска војска има мање од 50.000 припадника.
Када је о тако опасној врсти потенцијалног одмеравања снага реч, угледни немачки дневник „Велт“, постављајући ових дана питање „да ли се читав регион Рура претворио у но-го зону“, наводи да су представници арапске заједнице у тој немачкој савезној држави полицији рекли: „Полиција не може да добије рат против нас зато што нас има исувише много“. Могу ли западне безбедносне службе да одговоре на изазове с којима су суочене? Не, уверен је Срђа Трифковић, оцењујући да већ и сада то не могу да учине јер, подсећа, и берлински нападач Анис Амри и многи његови претходници били су на радару безбедносних служби пре него што су извршили своје смртоносне нападе, али службе „ипак нису успеле да са њима изађу на крај“.
С таквим перспективама, каква будућност ишчекује Европу? Невесела, каже др Јевтић, ако се настави са садашњим трендом игнорисања стварности: „Управо нас то води у сукоб цивилизација. Суочавање са истином је једини начин да се дође до мира. Јер једино тако, када се установи истина, моћи ћемо да се договоримо“. Слично ће и Срђа Трифковић: „Сун Цу је рекао – ако познајеш себе и свог непријатеља, онда немаш чега да се бојиш. Либералне елите негирале су спознају себе кроз потпуну елиминацију хришћанског наслеђа из европске културе и цивилизације, а забрањују нам и да спознамо свог непријатеља. Оне су, међутим, главни непријатељ, и када њихова апсолутистичка контрола буде сузбијена, онда ће и проблем џихада бити лакше решив.“ Извор: Нови Стандард
