Правда

Ангела Меркел је посматрала како њени политички партнери одлазе у заборав. На састанку Г7 у мају у Јапану, немачка канцеларка Ангела Меркел је на фотографијама окружена лидерима светских сила: Барак Обама, Матео Ренци, Франсоа Оланд, Дејвид Камерон, Шинзо Абе и Џастин Трудо. Само ће последња двојица и следеће године бити на функцији. И, наравно, Ангела Меркел – барем до јесени када су нови избори за немачки Бундестаг. Била је ово трусна година за светску политику у којој је Немачкој припала улога да брани либерални Запад од надолазећег популизма. 

Била је ово година типова попут Бориса Џонсона и Доналда Трампа. Година у којој су јачали Реџеп Ердоган и Владимир Путин. Та имена су тек део разлога што је пре свега Европа са пуно наде гледала у Ангелу Меркел. У све сложенијој ситуацији Немачка је на пољу спољне политике пронашла своју нову улогу – посредника који је спреман да неуморно разговара и да, када треба, запрети. 

Министар спољних послова Франк-Валтер Штајнмајер је то овако сумирао у ауторском тексту за магазин Фореигн Аффаирс: „Немци не верују да разговор за округлим столом решава сваки проблем, али не верују ни да то може пуцање.“ Другим речима – Берлин тражи баланс у спољној политици. 

„Све је значајнија улога Немачке у светској дипломатији, без обзира да ли се ради о такозваном Нормандијском формату о украјинском конфликту или о преговорима о Сирији“, каже за ДW Јирген Харт, који је у посланичком клубу демохришћана задужен за спољну политику. Па ипак, преглед дешавања за ову годину једнако је суморан као и прогнозе за следећу. 

Година је почела солидно када се ради о односима Берлина и Анкаре. У марту је Европска унија постигла договор са Турском о задржавању избеглица и миграната који су прошле године масовно прелазили Егејско море у путу ка Западној Европи. Тај дил, за многе непринципијелан, сматра се успехом Ангеле Меркел која је код куће под притиском због наводне политике отворених врата за мигранте. Према подацима Европске комисије, број људи који дневно прелазе Егејско море пао је са 1.740 на 89 у просеку. 

Онда су традиционално тесни односи са Турском кренули низбрдо. У априлу је турски председник Ердоган поднео тужбу против немачког комичара Јана Бемермана због увредљиве сатиричне песмице. У јуну је немачки парламент изгласао декларацију којом се погром над Јерменима у Отоманској империји назива геноцидом, што је изазвало љутњу у Анкари. Кулминација су биле претње смрћу посебно против 11 немачких посланика турског порекла, као и забрана посланицима да посете војну базу Инџирлик у Турској, одакле немачки авиони крећу у извиђачке мисије над Сиријом. 

Затим немачки званичници у јулу нису журили са осудама покушаја пуча. То је био један од разлога за масовне демонстрације Турака у Немачкој. У политичком Берлину се повела и расправа о лојалности тих грађана Немачкој. „Турска пати због крвавих напада које најоштрије осуђујем. Са друге стране, прогон критичких новинара и опозиције је прекардашио меру и недостојан је демократије“, каже за ДW Нилс Анен, стручњак за спољну политику владајућих социјалдемократа. 

Када се ради о односима са Русијом, изнад њих се и даље надвија сенка конфликта у Украјини. Руски председник Владимир Путин био је у октобру у Берлину како би расправљао о Споразуму из Минска у којем је договорен прекид ватре. Ту није било великих помака иако је Немачка и овде била посредник између Путина и украјинског председника Порошенка. Европске санкције против Русије још једном су продужене и сада остаје да се види шта ће на то рећи будући председник САД Доналд Трамп. 

У Берлину је све већа забринутост да би Немачка могла да постане следећа мета руске кампање дестабилизације западних демократија. Обавештајне службе упозоравају да је све више доказа да се из Русије спремају покушаји за манипулацију избора за Бундестаг следеће године, највише ширењем лажних вести, коришћењем ботова и дезинформација. 

Коалиција под вођством САД успела је током ове године да смањи утицај Исламске државе на простору Ирака и Сирије. Но то није нимало помогло сиријском становништву у рату који не јењава. И овде се немачко Министарство спољних послова ангажовало, али без видних успеха. „Ситуација је ужасна, да ти се срце сломи. Све ћемо покушати како бисмо сиријском режиму, али и Русији и Ирану, ставили до знања да хитно треба побољшати положај цивилног становништва“, рекла је Меркелова. 

Одлука британских грађана да напусте ЕУ оставила је немачке политичаре без текста. Меркелова исход референдума назива „вододелницом“ пројекта европског уједињења. Јасно је ставила Лондону до знања да излаз значи излаз – не можете напустити ЕУ, а задржати погодности попут приступа слободном тржишту. 

„Лако се може испоставити да је за немачке међународне односе Брегзит ипак најгори догађај 2016. године. Тиме је знатно ослабљена ЕУ, као сидро либералног међународног поретка и најважније немачко спољнополитичко питање. Одложене последице Брегзита биће енормне“, анализира за ДW Адриан Ороз, шеф берлинске канцеларије Минхенске безбедносне конференције. 

Контроверзни милијардер Доналд Трамп не само да је победио на изборима за америчког председника, већ је и симболично наследио Ангелу Меркел као особа године у избору магазина Тајм. Гласање у Америци шокирало је немачке лидере баш као и Брегзит. Нико од битних политичких играча никада раније није упознао Доналда Трампа, нити су одржавани контакти са његови штабом. 

Честитајући Трампу, канцеларка Меркел је подсетила да Немачку и Америку повезују вредности слободе и поштовања људског достојанства, без обзира на порекло, боју коже, религију, пол, сексуалну оријентацију или политичке ставове. 

Још се не може тачно предвидети како ће нови станар Беле куће утицати на промену трансатлантских односа, али је сасвим извесно да ти односи неће бити исти. Доналд Трамп је довео у питање америчко чланство у НАТО и издалека хвалио Владимира Путина. О томе социјалдемократски посланик Нилс Анен каже: „Избор Трампа је довео до велике несигурности у вези са будућим спољнополитичким курсом САД.“ 

Шта овако суморни преглед (не)успеха немачке дипломатије у овој години значи за следећу? Ситуација ће остати слично компликована, са отежавајућим фактором који се зову Брегзит и Трамп. „Главни задатак немачке дипломатије у 2017. биће да реши кризе и предупреди конфликте – посебно у европском суседству“, каже Јирген Харт из ЦДУ. У хуманитарну помоћ биће инвестирано око 1,3 милијарде евра како би се сузбили узроци миграције – то је тема од националног интереса за Немачку. 

Украјина, Русија, Сирија – све то остају теме са слабим изгледима да се склоне са агенде и током следеће године. Немачка канцеларка је већ рекла да Немачка не може сама. Амид Нурипур, посланик Зелених, о томе каже: „Ова година је показала да је исправно преузети више глобалне одговорности, али такође је показала да нисмо до краја спремни и да не можемо сами. Треба нам Европа.“ 

Ангела Меркел ће – сада, када јој подршка највише треба – остати без великих савезника попут Обаме и Оланда. Мораће да трчи и своју четврту кампању пред изборе. „Плашим се да ће 2017. изгледати као 2016. али још горе. Као ова година на стероидима“, закључује Адриан Ороз. Извор: Дојче Веле