Пише:Ђоко Кесић
Бићете кажњени уколико сушите веш на тераси, или ако вас ухвате у градском превозу без карте. Платићете глобу уколико вам полиција на паркингу ухвати аутомобил с ћелавим гумама у сред зиме, без претходних упозорења доћи ће вам на врата државни утеривачи дугова ако сте дужни порезницима двадесетак динара. Али, уколико претресате контејнер да би нешто прегризли, или ако су вас власти ухватиле с прстима у тегли пекмеза и ставиле под истрагу да се оштетили државу за милионе и милионе евра – бићете богопомазани, ослобођени! Све вам је опроштено, јер неко је одлучио да ова одлазећа година у Србији буде година праштања. Хришћански је праштати. Да ова работа има везе с драгим Богом, а не само с напредњачко социјалистичким властима, живи је доказ Богољуб Карић, којег ће дан после повратка у Србију примити патријарх Српске православне цркве господин Иринеј.
Ван овог протокола посебан третман имају особе с презименом Мишковић. За њих не важе поменуте хришћански канони. Срби јесу широка душа Славјанскаја, они знају да праштају, живи доказ за то су следећи егзеплари. Нисам сигуран да случај београдског бизнисмена Предрага Ранковића Пецонија пада у ову календарску годину , кад му је држава дозволила да његов судски процес за неплаћени порез застари. Могуће да је то било крајем 2015. али оно што је сигурно, господин Пецони отворио је српска врата рајског праштања, што овој причи даје мистичну одору. Наиме, велика је мистерија да Власти и српски правосудни систем, читају мисли и жеље једни другима, као да им иста циганка гледа у шољу. Или је можда тајна у томе што Србија све више личи на САД. Тако ко од богатуна издвоји велике донације за изборну кампању гувернера, сенатора или будућег председника САД, добиће велике послове с нафтом, грађевином или у продаји наоружања. Тај нелечиви вирус стигао је и у Србију, донео га дарежљиви поветарац корупције, с малом разликом што ми Срби то ради у строгој дискрецији, да зло не чује, нећемо то јавно као они глупи Амери. Ово питање најчешће се помињало у случају контраверзног српског бизнисмена Станка Суботића Цанета. Тајна служба Бориса Тадића почетком 2012. донела је причу, кажу било и аутентичних фотографија, како су се у ресторану једног паришког хотела срели Томислав Николић и Александар Вучић с Станком Суботићем. Неко од њих, колико се сећам, рекао је да се то догодило баш случајно и да нису седели за истим столом. Неколико месеци после тога, Тадићу није помогла ни његова тајна полиција, изгубио је власт од тандема Николић – Вучић. Оно што је сигуно, у време Тадићеве владавине крајем 2007. Тужилаштво за организовани цриминал подигло је оптужницу против Станка Суботића и још 14 особа, да су као чланови “дуванске мафије” оштетили Србију за око 30 милиона евра. Станко Суботић је вешт момак, али и суд му је дувао у једра, правог суђења и јесте и није било. Сведоци умрли, адвокат болестан, Цане оправдано одсутан,… Прву енклаву невиности Цане је освојио 2013. кад је суд прихватио да се брани са слободе уз јемство од 538.000 евра. Крајем прошле и почетком ове године сви судски процеси против Цанета су застарели! Ко каже да престарели случај Станка Суботића има везе с оним париским локалом. Не постоји живи Србин који би то потврдио. То ни у било каквим окололностима не би сведочио ни Томислав Николић, чак ни у случају да га Александар Вучић не подржи на предстојећим председничким изборима. Од свих невиних најневинији је Богољуб Карић. Невинији је од новорођенчета. Појавио се међу Србима после једанаестогодишњег изгнанства, појавио се као сновиђење, препарираног лица, подсетио ме је на мумифицираног Рамзеса III. Најпре, направио је пометњу у мојој библиотеци: Спалићу сабрана дела Оноре де Балзака, који је несмотрено записао да “нема богатства без убиства”. Тај човек заиста нема појма. Сироти Балзак је заступао теорију да у једној генерацији није могуће стећи велико богатство без тешкоих криминалних радњи. Катастрофално је преумио. Није му био познат случај ковача мотика и крампова, музичара од Пећи, савременика Френсиса Фукујама, теоретичара умирућег либералног капитализма. Схватио сам, Фукујама је покрао Богољуба, Раселов суд части, ако је уопште још у животу, имаће посла преко главе. Дакле, наш Рамзес III, пре него је дојездио у Београд, открио је да је познати гангстери Војислав Коштуница вођа српске мафије, а зачинио је то новим талентованим драмским заплетом да су криминалци Војислав Коштуница и Борис Тадић покушали да ликвидирају њега и његову породицу, у једној од више његових вила на Дедињу! Карић је 2006. оптужен да је исисавао новац из Мобтела, где је био власник 50 одсто. Трајало је то шест седам година и за то време у најпрофитабилнијем послу тада и данас Богољуб није дао држави ни жуте банке профита. Тужилаштво је дошло до сазнања да је Карић оштетио државу за 70 милиона евра. Побегао је из земље, за њим је суд расписана и црвена и обична потерница, коју нису поштовали ни наши људи из Интерпола ни они преко. Суд је ослободио Богољуба, он стиже у Београд, “спонтано” га дочекаше грађани, спонтано се појави и салата, певао је пустио и сузу, љубио заставу. Е тај чин је разгалио сва српска срца: Зар човек који тако љуби српску заставу да буде лопов, да поткрада своју државу. Ма нема дилеме – Богољуба за председника. Јер он је све часно зарадио. Па сетите се непосредно пре бекства причао је да зарађује 200.000 евра месечно. Сад каже да је за њега 1,2 милијареде евра сића… Сва ова лакрдија с Богољубом подсети ме на она времена која бих да заборавим. Али не дају ми. Опет је ту тандем из наших кошмарних деведесетих. Појавио се Војвода Шешељ, јуродиви звездознанац и тумач наших снова који каже “тачно је да су Коштуница и Тадић хтели да убију Карића”. То је оно време кад је Богољуб себи правио сендвич из Милошевићевог фрижидера, без пиатња – смем ли? Војода је опет свакој чорби мирођија, власт га пројектује да буде слика наше невеселе савести, опет нас негде води. Нема сумње у опасности смо да уђемо у нову одвратну авантуру с ратним завршетком. Кловнови су пуштени. Невин је и Млађан Динкић директан виновник српског економског суноврата, економски убица Србије. Млађан Динкић је сам свој споменик, “финансијски експерт” познатији као музичар без ангажмана. Тужилаштво за организовани криминал теретило је бившег министра финасија да је у случају Национална штедионица оштетио државу за око седам милиона евра, тврдило је да је био саиграч у бројним коруптивним аферама. Али он је апсолутно невин. Доста неубедљиво премијер Вучић јавно пред тв камерама пита министарку Нелу Кубуровић “како је могуће да нема доказа за Карића и Динкића”? Нема доказа против његовог коалиционог партнера Богољуба и саветника Млађана. Нећу да улазим у мотиве напредњачко-социјалистичких власти у овим работама, али једно је сигурно: Ово време великог опроста директан је пуцањ у политичко колено Александра Вучића. Сав труд кукавне српске опозиције за ове четири године није поставио на стрељачку линију Вучића, Николића и Дачића као што је то учинио српски правосудни систем као извршилац нечијих наређења. Или су урадили они сами. Сам Вучић је пре шест година тврдио да је Динкић највећи пљачкаш и лопов у Србији?! Нема сумње, на помолу је још један велики опрост. Не желим да будем судија, али ако Дарко Шарић, осумњичен за шверц 5,7 тона кокаина купује неком јадном дечаку кућу, то је озбиљан сигнал. Ево Динкић и Богољуб нису никоме ништа поклонили, а вирџине су. Зашто не би био невин и Дарко Шарић? У поменутој логици он није ништа украо, ако је купио кокаин за своје паре, он има право да га и прода. Уосталом Шарић не би био преседан. Поред наведених сумњивих биографија, а Србија је препуна таквих, имамо причу из полицијске акције “Резач” где је 82 ухапшених после кратког времена пуштени су на слободу. Па имамо оног директора РТБ Бор, оног Спасковског, увек је члан политичке странке на власти, урнисао је свој комбинат, гарав је од главе до пете, није ни под сумњом ни тужилаштва нити полиције.
Као што видите, Србија је једна бајка, рај за људе вештих и лепљивих прстију, инвеститори шта чекате? То што вам пружа Србија нигде у свету нећете наћи. Извор: Правда
