Правда

Са Рамом су се иза добро затворених врата саветовали Али Ахмети (Демократски савез за интеграцију), Билал Касами (Беса) и Зијадин Села (Алијанса за Албанце). Резултат овог – у суштини, великоалбанског – шуровања је документ под називом „Заједнички програм за деловање наредне и свих будућих влада”. У „Заједничком програму” се наглашава да је циљ свих његових потписника „достизање пуне равноправности (Шиптара у Македонији), са уношењем у Устав Македоније одребе којом се она дефинише као вишенационална држава”. У истом документу је записана обавеза партија потписница и њихових лидера да издејствују да за македонске Шиптаре (сразмерно) буду доступне све функције у служби државне безбедности, полицији и правосуђу. Посебно се наглашава да ће Шиптари јединственим фронтом тражити употребу албанског језика и својих националних симбола на целој територији Македоније. Дакле: и у градовима и насељима у којима нема ни једног јединог Шиптара. „Заједнички програм” ће – како је најавио – потписати и Мендух Тачи, председник Демократске партије Албанаца. Ово значи да ће се Македонци суочити – а и сударити – са уједињеним шиптарским фронтом. Ово би поразумевало да се македонске партије, бар кад су Шиптари и њихови захтеви у питању, договоре и уједине. Колико год се у свему осталом међусобно разилазиле и сукобљавале. То је предуслов да се формирање владе не обрне против Македоније и Македонаца и њихових интереса. Појава шиптрског фронта ће бити одлична карта за уцењивање. Ако се партије Николе Груевског и Зорана Заева не договоре поводом шиптарских захтева, биће овако: ко од њих двојице буде хтео да по сваку цену формира владу – мораће да прихвати макар већи део шиптарских захтева. То ће значити претварање Македоније у двонационалну државу, федерацију у којој ће Шиптари учествовати у власти на целој джавној територији, а Македонци неће смети ни нос да промоле у вешински шиптарским градовима и селима на западу земље. Извор: fakti.org