Иако је хронолошки дошао крајем године, избор Доналда Трампа за председника могао би се испоставити као један од преломних догађаја у модерној историји. Контроверзни бизнисмен ушао је у трку за првог човека најмоћније земље света па самим тим и за првог човека планете и сви су веровали да је у питању још само један ријалити, још само једна промоција ексцентричног медијског могула.

После новембарских избора, све је на тренутак стало. Доналд Трамп, предмет спрдње већег дела планете, постао је председник суперсиле број 1, а његове, по многима контроверзне идеје чекају на спровођење. За фрустриране Американце он је оруђе казне корумпираног естаблишмента. За остатак света трачак наде да долазе боља времена јер је у својим најавама и првим потезима Трамп показао да жели да окрене политику САД-а за 180 степени и свету донесе мир. Нада или тек фатаморгана, остаје нам да видимо и помолимо се да не останемо жедни у пустињи.

Рат у Сирији, наслеђе је претходних година. Крвава битка за слободу и место где се ломе светски интереси, наставила је и у 2016. да носи људске животе. Данак у крви у Сирији се мери стотинама хиљада људских душа страдалих у жестоким обрачунима.

Ипак, одлучност Русије предвођене Владимиром Путином који је решио да престане да игра по такту Запада, довела је до одлучне акције Војске Сирије и руских снага, што је био кључ за слом Исламске државе у Алепу, кључном упоришту џихадиста. Упркос прљавој пропаганди са Запада и покушаја да терористе представе као невине жртве и опозицију, Асадова војска сломила је легло џихада и ослободила до рата највећи сиријски град, сада једну велика рушевину. Ипак упркос слободи плаћеној крвљу, победа у Алепу даје наду за коначни крај рата у напаћеној Сирији, а победе на бројним фронтовим се нижу и даље.

Џихадисти нису само остављали крави траг по Блиском истоку у својим уобичајеним упориштима. Западна Европа је и ове године била мета језивих терористичких напада које су однеле велики број жртава злочинаца који су убијали славећи Алаха. И док је читавом свету постало нормално да људи гину од руку исламиста у Африци или Азији, лицемерје тек исплива кад погину људи у "цивилизованом", западном свету. Нове методе, нове жртве.

Први шок изазвао је напад у Бриселу када је 22. марта заједно са нападачима на две локације страдало 34 особа, а преко 300 рањено. У јуну је у САД-у у Орланду, хомофобни исламиста у ноћном геј глубу убио 50 особа, а ранио 53. Крваво лето се наставило на западу Европе, када је у размаку од осам дана у јулу месецу извршен масакр камионом у Ници, у којем је страдало 84 особе, а рањено 434, па у пуцњави у Минхену страдало десет, а рањено 36 особа. Година је завршена трагедијом у Берлину, када је поново искоришћен камион за убиство 12 и рањавање 48 особа.

Иако Турска не спада у цивилизовани свет по западним мерилима, била је на мети великог броја теористичких напада. Анкара и Истанбул били су у више наврата мета припадника Исламске државе и курдских милитаната.

Бројни напади у Сомалији, Ираку, Сирији, Нигерији и другим жариштима постали су такорећи уобичајени "декор" у весзима широм света.

Иако Брегзит није однео људске животе, догађај који је обележио модерну историју Европе могао би да представља својеврсну инфаркт ЕУ који неминовно води до смрти. Велика Британија је у гласању 23. јуна изгласала шокантну одлуку о напуштању европске заједнице. Исход у који је мало ко веровао, па чак ни сами заговарачи идеје, покренуо је праву лавину евроскептицизма. Велика Британија је преживела гласање о отцепљењу Шкотске, али је пала тамо где се није надала. Као што је недуго затим Американцима било доста политике њихове бирократије па су довели Трампа, тако је и Британцима прекипело са европским бирократским Франкештајном, а чини се да је то тек почетак.

У све више земаља се чују повици да је доста ЕУ, а јачање деснице постаје све израженије. Европи предстоје бројни избори и референдуми који ће директно одлучивати о судбини ЕУ, а иако је победа Ван дер Белена у Аустрији привремено успорила долазак деснице на власт, чини се да је мало вероватно да ће, ако не дође до заокрета, Европа избећи судбину СССР-а и распасти се.

Врело лето донело је један од најконтроверзнијих догађаја у 2016. У касним сатима 15. јула почео је догађај који је знатно обликовао и светску политику у данима који следи: Део војне елите започео је војни пуч са циљем да смени Реџепа Тајипа Ердогана са власти. Удар замало није успео, а Ердоган је оптужио свог великог противника Фетулаха Гулена, муслиманског свештеника да је уз помоћ Вашингтона организовао акцију против њега: Иако су и Гулен и америчка администрација одбацивали оптужбе, догађај је био окидач за промену политике Анкаре на глобалном нивоу. Битна чланица НАТО-а и савезник Америке, све више је почела да се окреће према Русији и сарадњи са Путином.

Инцидент из новембра 2015. са обрањем авиона је стављен у фиоку, поново су покренуте приче о изградњи гасовода, а све чешће посете једне администрације другој и жестока реторика Ердогана према дојучерашњим савезницима јасни су показатељи промене спољне политике турског "султана". Ердоган је кренуо опасним путевима, а где ће његов ход по ивици да га одведе, остаје да се види.

Победа руских и сиријских снага у Алепу и напредак у осносима Русије и Турске очигледно је многима био трн у оку. Масовна пропаганда која је оптуживала Русе за масовна убиства цивила у Сирији резултирала је да бивши турски полицајац у Анкари изврши атентат на амбасадора Русије Андреја Карлова. Напад под плаштом "Исламске државе" оставио је бројна отворена питања о томе ко све стоји иза њега. Сумња на умешаност Запада и свеопшта хајка због руске победе у Сирији која је допринела атентату, додатно су заоштриле сукобе између истока и запада и оставила многе фронтове отвореним.

Да је конфликт глава реч у речнику за 2016. годину, показује и сијасет других догађаја. Заоштрава се реторика између Кине и САД-а око јурисдикције у Јужном кинеском мору. Трка у наоружању постаје све жешћа, а такмаца све више. Иако је испала из фокуса, мигрантска криза ниједног тренутка није престала да изазива конфликте међу европским лидерима око одговроности и решавања ситуације, а у смирај године поново је почело да кључа и на истоку Украјине.

Тешка година је за нама, а најгоре од свега је што многе трагедије из ове још нису ни близу епилога. Борба против ИД-а, мигрантска и економска криза, јачање екстремне деснице и бројни други проблеми тек треба да дођу на наплату, а нама остаје нада да цена неће бити исусвише висока. Како је Трамп реаговао на Путинову одлуку да не посегне за одмаздом због нових америчких санкција против Русије, прочитајте ОВДЕ. Извор: Медији