Милорад Мирчић из СРС-а подсећа да посланици немају извештај завршног рачуна за 2015. фодину, а разматрају буџет за 2017. "То је најдиректније кршење не само Пословника, него и Закона. Ми овде смо сад посланици осуђени да напемат расправљамо о буџету јер не знамо како су утрошена средства за 2015. годину", навео је он. Разлог за то опозиција види у кашњењу Владе која им, како кажу, није на време доставила документе што је по Закону требало да уради до 1. новембра. Мирчић се осврнуо и на инцидент који се догодио на Административном одбору, рекавши да је и та седница један од фактора који онемогућавају расправу о буџету.

Мирчић је ипак изнео и низ примедби на предложени Закон о буџету, навевши ММФ и Европску унију као два главна фактора који утичу на економску политику Србије. Посланик СРС Зоран Красић, такође је изнео низ примедби у Предлогу закона: Лидер Покрета Доста је било Саша Радуловић тврди да се у самом Закону о буџету не слажу бројеви. "Ми смо инсистирали да добијемо табелу у Екселу да бисмо могли да проверимо то тако да бројеви у Члану 8 се не слажу са бројевима у Члану 1, кад саберете по економским класификацијама у Члану 8 добијате другачије бројеве од оних у Члану 1", наводи Радуловић.

Вујовић одговара: Не видите ђеврек од рупе

С друге стране, министар финансија Душан Вујовић наводи да рок није могао да се испуни због аранжмана са ММФ-ом и молбе да се са одређеним параметрима сечека. Додаје да ће Србија имати раст привреде од три осто и да је земља макроекономски стабилна. "Увек постоји ђеврек и постоји рупа. Ја предлажем да макар у овом буџетском циклусу гледамо мало на ђеврек, разговарајте о рупи то је саставни део парламентраног процеса, али немојте да негирате да постоји ђеврек и да постоји распава о свему овоме", сликовито је поручио он. Влада је планирала да дефицит буде 1,7 одсто БДП-а, али члан Фискалног савета Павле Петровић упозорава да је јавни дуг и даље висок. "Што онда задржава опасност да у случају неког шока споља и рецесије код нас, поново дође до кризе, до повећања дефицита. У следеће три године треба наставити са значајним смањењем дефицита и вероватно негде 2019, 2020. доћи до веома ниског дефицита од 0,5 одсто БДП-а", сматра Петровић. На рачун предложеног буџета из Фискалног савета су стугле похвале за транспарентност приказа средстава за капиталне и инфрастуктурне пројекте. Овде можете погледати целу седницу Одбора:

Извор: Н1, Правда