Овог пута премијер Александар Вучић признаје да га „попут каменчића у ципели жуља“ потенцијална могућност да шеф државе не само не буде из његових партијских редова, већ из супротног табора.
– Хоћемо ли у жабокречину и нелегалне приватизације или можда у враћање у време сукоба са свима – оптужио је Вучић ривале.
Именујући за политичке непријатеље заштитника грађана Сашу Јанковића, бившег шефа дипломатије Вука Јеремића, у исти кош стрпао је и кума, вођу радикала Војислава Шешеља. Истакао је и да би кохабитација значила да би председник „свакога дана нешто звоцао, имао сва права и никакве обавезе“. Нацији је истакао и да ако изгуби кандидат његових напредњака, сигурно подноси оставку. Премијер избегава да говори о могућности да оснивач СНС-а Томислав Николић овери још један мандат. Ојачавајући сопствену снагу у јавности склизнуо је у замку својствену српским вођама – да у огромном партијском јату, осим њега, не постоји човек од довољног ауторитета који би могао да се и пре избора, наметне као већ виђени победник. Потенцијално решење је на почетку ове приче, да са председничким распише и парламентарне на којима ће бити носилац листе и тако погурати свог кандидата до победе. Други излаз је да Вучић преломи и ускочи у председничку трку. Извор: vesti-online.com
