Пише: Ђоко Кесић
Од тог тренутка све је кренуло наопако, ђаво је умешао прсте у социјалистичку сагу: пљачка, отимачина, преваре - тај Рашомон је завршио на суду.
Фабрика глинице „Бирач“ у Зворнику пре извесног времена је приватизована, продата је Литванцима,групи смутљиваца и белосветских мешетара, што су потоњи догађаји потврдили. Све је функционисало без контроле, док у пролеће 2013. кад је обнародовано да је Бирач банкротирао, односно да је сва његова имовина под хипотеком због 155 милиона конвертибилних марака кредита који је Бирач наводно узео од литванске Укио банке. Те да је наводно под хипотеком и ћерка фирма Алумина која одлично послује. Привредна полиција и Тужилаштво Републике Српске ушли су у Бирач и установили да је петорка Литванаца из пословодства фирме, чији је челник извесни Миндаугас Казакевичиус, учинили низ незакониотих радњи. Све одлуке о новим кредитима су донете без Скупштине акционара (РС је власник Бирача 48 одсто), те да је тај кредит само протрчао преко рачуна Бирача. Литванци су побегли, али родио се зворнички Рашомон.
Најпре ваља рећи да је од увођења стечаја Алумина, ћерка фирма Бирача, почела изузетно да послује. Запошљава око 1.300 радника који редовно примају плату и друге принадлежности. Прошлу годину су завршили с прометом од око 230 милиона КМ. У овој години Алумина послује још боље. Месечно обрће неколико десетина милиона КМ, а са словеначко мађарским фирмама Силком и Инотал уговорили су послове вредне 150 милиона евра. Зворник данас практично живи од Алумине. Значи од уништеног алуминијумског комбината, чему су кумовали Литванска Укио банка али и домаћа мешетарска група контраверзних тајкуна, окупљена око фирме Павгорд из Фоче, живи успешна фирма у стечају.
Али Алумина је данас, баш од тих поменутих мешетара, угрожена. О чему се ради? Кад су купили Бирач, Литванци односно Укио банка и њена четири повезана предузећа, прали су новац, исисали из Бирача више стотина милиона КМ, паре пребацивали на Кајманска острва, и на крају сасвим незаконито ставили под хипотеку Бирач и Алумину. Урадили су то тако што су у Литванији основали фирму Бирач Европа, као кровну фирму, и преко ње узели кредит за Бирач у Зворнику у износу од 155 милиона КМ. То су учинили пошто су четири везане фирме Укио банке направиле губитак од 80 милиона евра. Пребацили су тај губитак на Бирач, који није могао да враћа ануитете па су фирму гурнули у стечај. Правосудни и истражни органи РС су реаговали и открили суштину преваре. Литванци, њих петорица, побегли су у Литванију, али су оставили своје специјалце.
У међувремену и Укио банка у Литванији је пала у стечај. Напавила је губитак од 800 милиона евра. Али, расписали су тендер на дуг Бирача од 122 милиона КМ. Део дуга за 10 одсто вредности, купио је наводно Гордан Павловић, контраверзни бизнисмен из Фоче, за којег су везане неке приватизационе афере у пређашњим мутним временима.Не треба искључити могућност да су Литванци с домаћом групом својих мешетара постигли договор много пре него што су Бирач гурнули у стечај.
Наиме, Павловић нам каже да је тендер за продају дуга Алумина расписан, објављен да ли у Блицу или у Дневном авазу, али ја сам регуларно откупио тај дуг и тражим да ми се упише власништво над Алумином. Кажемо му да су полиција и Тужилаштво дошли до непобитног сазнања да је дуг Алумине фиктиван, да је сумњив кредит који је наводно узео Бирач од Укио банке, те да је он могуће купио непостојећу робу? То нам је рекао и Лазо Ђурђевић, стечајни управник Бирача и Алумине.
-Баш ме брига за полицију и Тужилаштво, они могу да раде шта хоће. Сви папири су регуларни, а ако сам купио “погрешну робу” Литванци ће ми вратити мој новац. А тај Ђурђевић, па он је преварант, узима велике паре у Алумини и ништа не ради - каже Павловић и додаје: “а и тебе су платили да ме зовеш и да пишеш против мене”. Не замерам ништа Павловићу, у његовом свету све тако функционише.
Стечајни управник Лазо Ђурђевић каже да се он држи закона и интереса Републике Српске. Прича да је био изложен озбиљним притисцима, не од Павловића него од градоначелника Зворника Зорана Стевановића. “Додуше у последње време нисам ни од њега, нешто се примирио, очекујем некакав бочни удар”, размишља Ђурђевић стратешки.
Павловић има свог анђела чувара и све упућује да је Зоран Стевановић мозак целе операције. Најпре нам је рекао да је тендер за отпис дуга расписан у литванским новинама (које изгледа он редовно чита), а не у Блицу… Понашао се као дете које су ухватили с пртима у тегли с пекмезом кад смо му поставили питање “Који је Ваш интерес у Алумини, и због чега вршите притисак на стечајног управника, не тврдимо, али кажу да лобирате и у Привредном суду у Бијељини”?
- Тај Ђурђевић је лопов и преварант. Он узима провизију за разне послове а има плату већу него Додик. Па ја сам хтео да будем директор Алумине, али он ми није дао. А који је мој интерес:Мој интерес је да Алумина добро ради да радници добро зарађују. Ђурђевић лаже да га притискам, нисам га чуо ни видео иам шест месеци, а ако напишете да лобирам и у суду у Бијељини, тужићу вас - каже градоначелник.
Признајем, градоначелник Стевановић је имао добар план, да постане директор Алумине, после би све лакше ишло. Али, ето, не дају душмани. Али како је Алумина дошла у ово стање, питамо? Стевановић губи концентрацију и открива се: ”Од почетка је све рађено погрешно. Лоше руководство, лоша пословна политика. Па и данас се у том предузећу очајно ради. Па морали би да пусте у посед Алумине Гордана Павловића, он је једини човек који је дао свој новац”, каже Стевановић.
Правно-експерни тим Владе РС је установио “да је поред покушаја крађе природног богатства РС, литванска Укио банка од Бирача и Алумине покушала да наплати фиктивна потраживања од 155 милиона КМ за фиктивне дугове и незаконите залоге. Интересе ове банке у стечају ревносно заступају људи окупљени око фирме Павгорд, која је наводно откупила право на наплату дела фиктивног дуга од 122 милиона КМ, па сад тражи од Окружног привредног суда у Бијељини да их упише у власничку књигу.
Међутим уговор достављен суду није валидан, има низ правних недостатака и не може да буде основ за уступање потраживања. Јер Закон о девизном пословању РС стриктно забрањује посао између Укио банке и наводног преноса власништва на Павгорд, јер литванска фирма није ресидент. Што значи да је уговор ништаван…” стоји у анализи правно експертног тима Републике Српске који је достављен Окружноо привредном суду у Бијељини.
Окружни привредни суд у Бијељини, опет ће разматрати тужбу Павгорда. На сличну тему постоје и тужбе у Литванији. Међутим адвокати Укио банке, после увида у комплетну документацију, губе елан. Извор: Правда