Пише: Пол Крег Робертс
Шта је њихово значење?
Пре него што понудим објашњење, да видимо прво да ли уопште знамо шта значи објашњење. Објашњење није оправдање. Колапс америчког образовања је толико озбиљан да многи Американци, поготово они млађи, нису у стању да разликују објашњење од одбране, оправдања или апологије некога кога сматрају кривим. Ако објашњење није оптужујуће, или пак у довољној мери оптужујуће на рачун онога кога би они хтели да оптуже, онда се то објашњење тумачи као оправдање предмета њиховог презира. У садашњој Америци, емоције претпостављају разум и објективну анализу.
Ми не знамо шта досадашња именовања значе осим, као што је Трамп и открио када се суочио са задатком састављања владе, да нема никог на располагању осим инсајдера. И то је углавном тачно. Аутсајдери су слаба конкуренција за инсајдере, који их обично поједу за доручак. Калифорнијска екипа Роналда Регана била је слаба конкуренција за инсајдере Џорџа Буша старијег (који је, као Реганов потпредседник, довео доста својих људи – прим. прев.). Регановом делу екипе у влади било је паклено тешко да постигне резултате које је Реган желео.
Још једно ограничење председниковој способности да састави владу је процес одобравања председничких именовања у америчком Сенату. Мада је Конгрес под контролом Републиканаца, он је и даље под контролом специјалних интереса који ће штитити своје агенде од потенцијално непријатељски настројених именованих кандидата. Стога, мада се Трамп не суочава са партијском опозицијом у Конгресу, он ће се суочавати са моћи специјалних интереса који финансирају политичке кампање конгресмена.
Када је Бела кућа објавила моје именовање као помоћника секретара за трезор (аналогно министру финансија – прим. прев.), републикански сенатор Боб Дол је то зауставио. Зашто? Дол је имао председничке амбиције, и у републиканском конгресмену Џеку Кемпу, ко је био политичка звезда у успону, видео је могућу препреку. Пошто сам ја био писац Кемп-Ротовог закона који је постао темељ Реганове економске политике, Дол је у мом именовању видео политички поен за Кемпа. Тако да, као што можете видети, свакакви мотиви могу да утичу на председникову способност да састави владу.
С обзиром да је Трамп већ изложен снажним нападима пре него што је и положио заклетву, он не сме себи да дозволи дугачке борбе и поразе у процесу одобрења његових именовања у Сенату.
Да ли Трампово именовање Стива Мањучина за секретара трезора значи да ће Голдман Сакс поново водити америчку економску политику? Могуће, али ми то не знамо. Мораћемо да сачекамо и видимо. Мањучин је напустио Голдман Сакс пре 14 година. У међувремену је правио холивудске филмове и основао сопствену инвестициону фирму. Многи који су радили за Голдман Сакс и друге њујоршке банке су постали разорни критичари банака. Прочитајте нпр. књиге Номи Принс и посетите сајт Пем Мартенс „Вол стрит на паради“ (wallstreetonparade.com). Мој повремени коаутор Дејв Крензлер је некада и сам радио на Вол стриту.
Разни коментатори доносе закључке на основу ранијих ангажмана људи које је Трамп именовао. Мањучин је један од оних који су рано подржали Трампа и био је на челу одбора за финансирање његове кампање. Он има искуство на Вол стриту и у инвестиционим пословима. Он би требало глатко да буде одобрен у Сенату. За тек изабраног председника који је изложен нападима, то је важно.
Да ли ће Мањучин подржати Трампов циљ враћања послова за средњи сталеж назад у Америку? Да ли је сам Трамп искрен? Не знамо.
Оно што знамо је да је Трамп нападао лажне споразуме о „слободној трговини“ који су уништили радна места за амерички средњи сталеж, баш као и Пет Бјукенон и Рос Перо пре њега. Знам да су се Клинтонови обогатили као агенти најбогатијих Један одсто, који су једини профитирали од офшоринга америчких радних места. Трампово богатство није засновано на офшорингу радних места.
Није сваки милијардер олигарх. Трампов однос са финансијском сектором је однос дужника. Нема сумње да је Трампов однос са банкама био незадовољавајући. А Трамп каже за себе да је особа која ужива у освети.
Шта је са генералима-усијаним главама који су предложени за места саветника за националну безбедност и секретара (тј. министра – прим. прев.) одбране? Обојица делују смртоносно по Иран, што је глупо и жалосно. Међутим, имајте на уму да је генерал Флин био тај који је јавно прозвао Обамим режим за одбијање савета ДИА (DIA – Defense Intelligence Agency, америчка војно-обавештајна служба – прим. прев.) и ангажовање ИД у свргавању Асада. Флин је рекао да је ангажовање ИД била „свесна одлука“ Обамине администрације, а не неки неочекивани догађај.
И имајте на уму да је генерал Матис био тај који је Трампу рекао да мучење није делотворно, после чега је Трамп повукао своју подршку за мучење.
Дакле, колико год су можда лоши, ови генерали представљају побољшање у односу на своје претходнике. Обојица су показали независност од неоконзервативне линије која подржава ИД и мучење.
Такође имајте на уму да постоје две врсте инсајдера: неки заступају агенде специјалних интереса, док други пливају низ матицу зато што воле да учествују у политичком животу нације. Они који не пливају низ матицу бивају искључени из учешћа.
Голдман Сакс је добро место да се обогатите. То што их је Мањучин пре 14 година напустио може значити да се није добро уклопио, да им се није свиђао или да се они њему нису свиђали. То што су Флин и Матис заузели независне ставове у вези ИД и мучења наговештава да су своји људи. Сва тројица делују као снажне и самоуверене личности које познају терен, и то је врста људи која је потребна председнику ако жели ишта да постигне.
Проблем са нападањем председничке администрације која још није ни створена и нема дела иза себе је да она може да постане глува за све критике. Много је боље новом председнику дати шансу и држати га за реч у погледу главних питања.
Само је Трамп међу свим председничким кандидатима рекао да не види поенту изазивања сукоба са Русијом. Само је Трамп поставио знак питања у вези даљег постојања НАТО 25 година после пада Совјетског Савеза.
Само је Трамп рекао да ће радити на томе да врати радна места за средњи сталеж назад у Америку.
И Трамп је рекао да ће спроводити имиграционе законе. Да ли је то расизам или одбрана држављанства? Како САД уопште могу да буду држава ако нема разлике између илегалних имиграната и држављана?
Коментатори са свих страна греше када унапред осуђују једину владу чија је кампања била заснована на позивању на мир са Русијом, враћање радних места за средњи сталеж, и поштовање државних граница. Требало би да се ухватимо за та обећања и држимо Трампову администрацију за реч. Такође треба да упозоримо Трампа на озбиљне негативне последице погоршања животне средине.
Ко унапред угрожава ове прилике? Трамп? Мањучин? Флин? Матис?
Или ми сами?
Што се више критикује Трамп, то је лакше неоконзервативцима да пруже руку подршке и прикључе се његовој администрацији. До сада није именовао ни једног од њих, али можете да будете сигурни да Израел жестоко лобира за неоконсе. Неоконси још увек воде главну реч у медијима, институтима, универзитетским одсецима за међународну политику и у спољнополитичком естаблишменту. Они представљају сталну опасност.
Трампова личност указује на то да је вероватније да ће више бити привучен могућности да заустави америчко пропадање него коришћењу председничког положаја за повећање свог личног богатства. Стога постоји нека нада за промене које ће доћи одозго, уместо оних које би покренула крвава улична револуција. Јер, док Американци дођу до револуционарне свести, полицијска држава ће вероватно већ постати прејака.
Стога дајмо прилику Трамповој администрацији. Можемо се окренути против њега када нас изда. Извор: Фонд стратешке културе
