- САД остају привржене том моделу суверености и територијалног интегритета БиХ, али је у тој земљи потребно реформисати изборни систем. Влада у БиХ не функционише на нивоу на ком може да задовољи потребе људи, и не може да осигура ниво сигурности и просперитета која становништву треба, казао је Ји, и додао да сматра да ће реформски процес подстакнути промене у законодавству које ће напослетку захтевати и промене Устава.
Хојт Брајан Ји сматра да је потребно разговарати с челницима БиХ и оба ентитета, као и са средишњим руководством о томе како постићи тај ниво функционалности. Истакао је да САД желе разговар с партнерима у ЕУ, укључујући и Хрватску, те с босанским Хрватима, Србима и Бошњацима о томе шта је то што они сматрају да је неопходно и могуће учинити пре избора у јесен 2018. године. Истиче притом како искуство говори да је у изборној години "тешко доносити овако осетљиве одлуке".
– То значи да ми колективно, као међународна заједница, имамо 2017. да променимо изборни систем, унесемо промене у структуре владавине закона и привредну структуру како би биле успостављене пре избора. По нашем суду, била би врло несрећна чињеница да се национални избори поново одрже према истим правилима – рекао је амерички дипломата. Ји је подсетио на забринутости и уставног суда БиХ и Европског суда за људска права око начина како се бирају званичници. – Верујемо да не би смело да буде никаквих табуа око неких ствари – рекао је Ји, упозоривши притом да "истовремено не требада будемо преамбициозни", већ да утврдимо шта је у години пре избора нужно и могуће извести. Рекао је и да су САД ту да помогну у проналажењу решења, пренела је хрватска агенција Хина. Говорећи о привредном напретку као главном приоритету свих земаља југоисточне Европе, Ји подсећа да је БиХ једна од најсиромашнијих у Европи. – Привреда је и даље највећи изазов за већину влада на југоистоку Европе, али и шире. Уз то, изазов представља и јачање осећаја сигурности, како би људи знали да су безбедни од тероризма, организованог криминала или злоћудних актера споља – рекао је Ји, истичући и проблем у БиХ: највећи број страних бораца по глави становника. Што се радикализације тиче, оцењује да то није само нешто што се догађа у БиХ већ у целој регији и Европи. – Тај феномен јача. Понекад јест повезан с религијом, а понекад не. Какви год да су извори радикализма, претња за стабилност земаља у регији постоји, посебно у оним земљама са слабим институцијама – казао је Ји, који је на тренутну функцију дошао након што је био заменик амбасадора САД у Загребу. У свом излагању Ји је споменуо Русију, земљу с којом САД сарађује на подручјима на којима им се интереси поклапају или су слични. – Но, то очито није увек случај. Што се западног Балкана тиче, Русија је јасно дала до знања да не подржава интеграцију земаља попут Црне Горе у НАТО, као нити њихову интеграцију у ЕУ. Мислим да Русија покушава да успори, ако не и спречи проширење НАТО и ЕУ. То је изазов за Хрватску и за остатак регије који заговара даљу интеграцију – истакао је ји и додао да то "не значи нужно и ризик од сукоба", али јесте питање којим се треба позабавити. Дипломата сматра важним да се те земље јасно изјасне према Русији, али и партнерима у ЕУ и НАТО јесу ли предане реформама како би се придружил Унији или Северноатлантском савезу. Што се тиче већ "озлоглашеног умора од проширења", Ји примећује и умор у земљама аспирантима и поручује обема странама да морају "напорно да радеи ". - ЕУ им мора помоћи да изнесу неопходне промене, док аспиранти морају да убрзају темпо реформи и увере ЕУ и НАТО у корисност нових чланица. То је био изазов за Црну Гору: да увери НАТО да ће бити снажнији с новом чланицом. И Црна Гора је успела – казао је Ји и додао да земље западног Балкана морају "стално да демонстрирају ту вољу и приврженост реформама". По његову суду сада је важно задржати " тај реформски замах", а као велики изазов држи и јачање институција које нису директно везане уз економију, али имају учинак на демократију, наводећи цивилно друштво, слободу медија, професионално новинарство и плурализам медијских извора. – Мислим да у овој регији постоји дефицит те врсте новинарства – казао је Ји, оцењујући да су "владе снажније што је јача опозиција". На питање о новој америчкој администрацији која улази у Белу кућу 20. јануара, Ји је казао да се политика САД према југоисточној Европи уназад барем 20 година темељила на обостраној сагласности у погледу америчких интереса у регији, а то су стабилност, сигурност и просперитет. – Не могу да замислим да ће идућа администрација сматрати да ти интереси више нису ваљани. Врло је вероватно да ће ваши и наши интереси остати исти. Изазов који остаје, ваш и наш, јачање је односа САД и Европе – закључио је амерички званичник који се југоисточном Европом бави последњих 20 година. Извор: Танјуг
