Како је рекао, све то је показатељ да неко у Вашингтону заиста покушава да компромитује не само акције државног секретара Керија, већ и његов ауторитет. Када је реч о самом договарању за датум преговора, Лавров је оценио да цео процес помало подсећа на некакав детективски роман.  „Наиме, још 2. децембра у Риму ме је Џон Кери замолио да подржим документ који су издали Американци. Ми смо још тада одговорили да је он у складу са нашим интересима и предложили Американцима састанак у било ком тренутку. Они су потом предложили 7. децембар као дан за преговоре, што смо ми јавно потврдили као добру идеју која би решила проблем Алепа. Међутим, изненада јуче добијамо поруку од Американаца да ипак не могу да се састану са нама јер су се предомислили. Они затим повлаче свој документ и предлажу нов, а након читања схватамо да се све враћа на почетак, а то што се догађало у међувремену личи на покушај да се купи време, како би борци у Алепу успели да се прегрупишу и да би допремили појачање“, објаснио је руски шеф дипломатије. 

Лавров се такође осврнуо и на говор представнице САД у Савету безбедности УН у којем је рекла да не постоје никакви споразуми о Алепу између Вашингтона и Москве, као и да је са Русијом немогуће преговарати рекавши да се стиче утисак да су представници САД у УН једноставно дезавуисали државног секретара.

„Тешко је схватити ко тамо доноси одлуке, али судећи по свему, има много људи који желе да поткопају ауторитет и деловање Џона Керија“, закључио је Лавров. Члан стручног савеза Института друштвено економских и политичких студија у Москви Алексеј Зудин сматра да су све то покушаји одлазеће администрације да се што више покваре односи САД и Русије како би након инаугурације Трампа новој администрацији било што теже да изграде мостове са Русијом.

Упитан има ли смисла наставити преговоре са Керијем, односно са одлазећом политичком гарнитуром, Зудин је рекао да би то са руске стране био показатељ добре воље, што је увек добро и посебно важно у садашњој ситуацији, имајући у виду сталне медијске нападе на Русију.  Као друго, додаје он, мислим да ипак и руска и сиријска страна, без обзира на све, а полазећи од хуманитарних, али и политичких обзира и разлога, покушавају да сведу на минимум ту штету коју је рат нанео становницима Алепа.

У међувремену се у Савету безбедности Уједињених нација наставила драма. Наиме, Москва и Пекинг блокирали су резолуцију о хуманитарној ситуацији у сиријском граду Алепу. Документ је подржало 11 земаља-чланица Савета, док су Русија и Кина, као и Венецуела, гласале против, а Ангола се уздржала од гласања.  Аутори резолуције су Египат, Шпанија и Нови Зеланд, а у документу се позива на прекид ватре у Алепу у трајању од десет дана. У предложено примирје је требало да буду укључени и напади на позиције терористичке организације Нусра фронт. Иначе, ту резолуцију Министарство иностраних послова Русије оценило је као позив земаља Запада да се прекине операција у источном Алепу, те да све то подсећа на очајнички покушај спасавања терориста којима они иначе руководе. Ово је уједно и шести пут да је Русија уложила вето на резолуцију Савета безбедности о Сирији почев од 2011. године, а пети пут да је такав потез блокирала и Кина. Извор: rs.sputniknews.com