Николићева изјава, док још чека Вучићеву званичну подршку за улазак у трку за други председнички мандат, не би била необична да није почетком 2016. био велики противник да се ове године одрже ванредни избори. Председник Србије је тада говорио како поновни излазак на парламентарне изборе није добро решење за Србију, образложивши то чињеницом да је популарност СНС-а и Вучића у Србији толико велика да ни нема шта да се проверава.
Одлука о истовременом одржавању редовних председничких и ванредних парламентарних избора још није донета иако о томе као готовој ствари последњих дана пишу поједини таблоиди.
Премијер Вучић је јуче нагласио да се изборима уопште не бави јер су далеко, нагласивши да ће више људи одлучивати да ли ће с председничким изборима идуће године бити одржани и парламентарни. Како је рекао, каква год одлука да буде, сигурно је да ће изборна кампања бити кратка.
Као један од разлога зашто Николић можда и неће бити кандидат СНС-а напредњаци наводе низак рејтинг садашњег председника и податак да велики број чланова и симпатизера ове странке, који су подржавају Вучића, нису спремни да изборима поново заокруже Николића, па чак и ако буде кандидат СНС-а.
„Један број чланова не може Николићу да заборави што је био против овогодишњих априлских избора иако је странка била јединствена да се у априлу провери подршка Вучићевој политици. Занимљиво, тада је Николић био против избора, говорећи да је Вучић јак и да има подршку грађана. А за викенд Николић каже да је потребна чешћа провера на биралиштима, да неће можда да каже да је Вучићу пао рејтинг”, наводи члан Председништва СНС-а.
Политички аналитичар Бранко Радун мисли да је на радикалну промену мишљења Томислава Николића утицало то што ове године нису истовремено одржани и председнички избори.
„Николићев интерес је био да се споје председнички и парламентарни избори и да он као кандидат владајуће коалиције на крилима Вучићеве популарности оствари још један председнички мандат. Сада када су у игри председнички избори, ситуација је другачија. Уколико се споје избори и он добије подршку скупштинске већине, победа је извеснија”, сматра Радун.
И Цвејтин Миливојевић сматра да су политички прагматизам и егоизам разлог што је Томислав Николић заинтересован за истовремено одржавање две врсте избора.
„Уколико би дошло и до ванредних парламентарних избора, шансе да Томислав Николић буде председнички кандидат СНС-а су неупоредиво веће. Напредњаци би паралелно водили своју кампању за изборе и то би ишло кандидату СНС-а на руку”, каже директор „Прагме”.
Све зависи од тога колико ће снажну подршку Николић добити од СНС-а и њеног лидера Вучића. Спекулише се да Вучић намерава да снажно подржи Николића како би он победио већ у првом кругу, с тим што његов мандат не би био пет година него до усвајања новог устава, вероватно 2018. или 2019. године, по коме би се председник државе бирао у парламенту.
Да би се остварио овај сценарио, једна струја у СНС-у сматра да треба да се обједине избори и наглашава да у том случају Николић не би водио председничку кампању и да би цела кампања пала на плећа Вучића.
„Чак и уколико бисмо подржали Николића, без ванредних избора, имали бисмо проблема јер нисам сигуран да би он, упркос страначкој подршци, успео да се докопа другог круга. Сигуран сам да би без владајуће подршке у други круг ушли Вук Јеремић и Војислав Шешељ и да би то, без обзира на то ко би у том случају победио, довело у питање легитимитет владе. Опозиција би могла да каже да је нама пао рејтинг и тражили би оставку Вучића. То је важан разлог зашто очекујем да буду спојени избори”, наводи саговорник.
Цвејтин Миливојевић каже да постоје други разлози који спречавају Вучића да обелодани да подржава Николића. Он као један од кључних разлога наводи да је садашњи председник Србије већ започео кампању представљајући да има подршку Русије.
„Што више прича да није у кампањи, то више показује да је у кампањи и да је одлучио да се кандидује и ако не добије подршку Александра Вучића”, каже Миливојевић.
Он каже да су сви политичари могли да извуку поуку из добровољног повлачења Томислава Николића са места председника странке.
„Од почетка вишестраначја деведесетих година, онај ко не преводи политичку странку не може бити озбиљан политички играч. Аргументи иду у прилог томе. Прво што мора да учини свако ко буде изабран за председника републике, уколико жели да се убудуће озбиљно бави политиком, јесте да остане на челу своје странке или да оснује другу партију. Нема у Србији озбиљне политике без подршке јаке политичке странке”, истиче Миливојевић.
Извор: Политика
